EMOCIONALNA PISMENOST: Hroničan stid

Tri najčešća osećanja koja blokiraju slobodan protok energije i narušavaju naše psihološko blagostanje su: osećaj krivice, stida i razne vrste strahova.

Većina ljudi je osetila stid tokom života, onda kada su verovali da su uradili nešto pogrešno, budalasto, neprimereno, što je potencijalno narušilo viđenje vlastite ličnosti. Ali, on brzo prolazi, za razliku od hroničnog stida.

O ovoj vrsti stida govorimo kada učestalost i intenzitet postaje česta pojava i kada osobu onesposobljava da funkcioniše, napreduje i da ima zdravu sliku o sebi. Stid upućuje na sumnju u ličnu vrednost i osoba se često preispituje. Iz toga, ovo postaje iscrpljujući osećaj, koji neretko vodi ka samopreziru i repetitivnom obezvređivanju. Ono udara na ličnost, a ne na ponašanje.

Evo nekoliko smernica za prepoznavanje hroničnog stida:

Izloženost negativnim, obezvređujućim, ponižavajućim, uvredljivim komentarima, etiketiranjima, napad na samopoštovanje, kroz vreme, mogu da formiraju uverenja o sopstvenoj inferiornosti. Zato se stid prvenstveno relaciono doživljava, odnosno nastaje u interakciji sa drugima. Hronični stid najčešće nastaje u detinjstvu kada su nam za sliku o sebi potrebne poruke koje nam šalju značajni odrasli (roditelji, bliski rođaci, vršnjaci, nastavnici, naše okruženje…). U zavisnosti od toga na šta su negativne poruke bivale usmerene, u tom delu biće dominantni osećaj stida, npr. vezano za telo ili intelekt osobe.

“Unutrašnji postiđivač može da se predstavlja izuzetno pristojno, dok ga ne oda trenutak pun prezira i osuđivanja.”

Patriša Dejang

Često su ljudi saživljeni sa ovim osećajem, pa ga teško prepoznaju i imenuju. Ponekad pomaže da se putem telesnih senzacija osvesti. Kada osetimo stid naša tela se saginju, glava i vratni deo kao da idu unazad, odnosno spuštamo glavu. Telesno možemo da osetimo, vrućinu po telu ili u predelu obraza, potiljka.

Najčešće ponašajne manifestacije stida su: skrivanje pogleda, crvenjenje, grickanje usana, jezika, migoljenje, usiljen osmeh, ali i odbijanje, tantrumi, uzvraćanje sramoćenjem.

Nasuprot stidu je dostojanstvo, odnosno autentičan ponos. Tada je naše telo i naša kičma uravnoteženo ispravljeno.

RAZLIKA IZMEĐU KRIVICE I STIDA

Razlikovanje osećanja je od važnosti kako bismo mogli bolje da razumemo šta se sa nama dešava u datom trenutku u sferi našeg emocionalnog polja i kako bismo, putem njih, mogli da pristupimo svojim potrebama.

• Stid se prvo javlja tokom razvoja, potom krivica.
• Stid često izaziva fiziološke reakcije, krivica ne.
• Stid je usmeren na biće, krivica na ponašanje.
• Stid nas nagoni na skrivanja, krivica na priznavanja.
• Stid se javlja kao posledica nespretnosti ili gubitka kontrole, krivica se posledično oseća zbog kršenja stvarnih ili umišljenih društvenih ili unutrašnjih pravila.
• Stid nastaje kada neostvarimo željenu sliku o sebi, dok krivica nastaje narušavanjem ili iz želje da narušimo neka pravila, načela.
• Stid možemo da osećamo i u vezi sa ponašanjem nama bliskih ljudi, krivica je lična, odnosno osećamo je vezano za naša vlastita ponašanja.
• Od stida se branimo neutemeljenim uveličavanjem vlastite slike, povlačenjima ili uzvraćanje sramoćenjem. Od krivice se branimo pokoravanjem iz straha od kazne, samokažnjavanjem, okrivljavanjem drugih.
• Stid potražuje prihvatanje, krivica oproštaj.

Najbolji lek za stid je da pričamo o njemu, međutim kako je ovo jedna vrlo lično osećanje i vezujemo ga za vlastito biće, on je često prepreka da se suočimo sa njim. Stid slabi kada podelimo bolno iskustvo sa saosećajnim drugim. To može biti bliska osoba ili stručno lice. Ono što je važno jeste da je osoba od poverenja koja će iz svoje emocionalne zrelosti moći da vam pruži saosećanje i empatiju.

---

Tekst pisala: Vanja Orlović, MA psiholog

Zakazivanje termina na: vanja4clients@yahoo.com.

Priključite se mojoj Facebook stranici ili Instagram profilu.

Dobro došli.