Naši međuljudski odnosi imaju brojne izazove, ali čini se da se svi svode na razvojne zadatke. Tamo gde smo tanki, gde nismo dovoljno ovladali nekom od emocionalnih kompetenci, unutar odnosa pojavljivaće se iznova i iznova, dok ne ovladamo. Ili kako volimo da kažemo, kao dobri učenici, dok ne naučimo lekciju. Jedna od njih je konstantnost... Continue Reading →
Vrlo malo ljudi zna i shvata da se ljubav uči. Nekako, mahom se veruje da je to nešto što dolazi prirodno, spontano, nešto što se dešava. A još više ljudi ne pravi razliku između zaljubljenosti i ljubavi. No, opet, Ljubav nije samo znanje, nešto što ćemo naučiti samo čitajući. Danas nije teško biti informisan, edukovan, ako čovek zaista želi. Međutim, ono što pravi razliku jeste praksa. Tada tek vidimo koliko malo poznajemo i sebe i druge. Ako Ljubav nismo stavili kao svoj svakodnevni zadatak, uklanjajući prepreke unutar sebe, ne možemo da spoznamo njenu stvarnu snagu i veličanstvenost. Tužno je što su danas mnogi odustali od nje, iz neznanja šta je ona. Mnogi veruju da ne postoji, da su to romantične izmišljotine. Loša iskustva ubedila su brojne da im nije suđena, namenjena i tome slično.
Privlačnost prema emotivno nedostupnim i nestabilnim ljudima često ima koren u ranijim iskustvima, gde je ljubav bila povezana sa neizvesnošću, povremenom pažnjom, osećajem da morate da se trudite da biste je zaslužili. Zato kasnije u životu, upravo takvi odnosi deluju poznato. Iako povređuju, vaš nervni sistem ih prepoznaje kao sigurne, jer su poznati.
Anksioznost može da se javi iznenada, čak i bez jasnog razloga ali postoje načini da se razume i umiri. U ovom tekstu saznajte koji su najčešći simptomi, zašto se javlja i kako smiriti anksioznost kroz praktične tehnike.
Najvažniji rad kojim se bavimo tokom života je onaj unutar nas. Spoljašnja dešavanja su prilike da vidimo svoju unutrašnjost kroz njih. Posmatranje svog odnosa sa onim spolja, ulazeći u analizu interakcije, mi uočavamo obrazce, svoje okidače, nedostatak određenih kompetencija i veština, ali, naravno i svojih darova, talenata, šta je to što možemo drugima da damo. Ispod svega toga je priča o našem emotivnom odgovoru na svet oko nas. Sama misao je neutralna. Ona postaje način na koji posmatramo svet, onda kada se upari sa emocijom. Kada opsesivno razmišljamo, a ne nalazimo rešenje, ono što nedostaje jeste pogled u emotivno polje. Ispod opsesije krije se osećanje koje se ne prepoznaje. A ono opet ukazuje šta nam je zapravo potrebno, odnosno šta nam je činiti.
Ovaj psihološki fenomen su otkrili i definisali socijalni psiholozi po kojima je dobio naziv. Podrazumeva da pojedinci sa manjkom znanja i veština imaju nerealnu pozitivnu sliku o sopstvenim sposobnostima u odnosu na sposobnost drugih ljudi. Oblik je kognitivne pristrasnosti i nosi drugo ime „dvostruko prokletstvo“ jer pojedinci ne samo da nemaju sposobnosti za obavljanje nekog... Continue Reading →
Naučeni smo da govorimo, ali ne i kako da komuniciramo. Ona je vrlo složen konstrukt i sastavni deo svakog polja našeg života. Kompleksnost je lako uočljiva, kao i brojni izazovi, kada pokušavamo da komuniciramo na svesnijem nivou. Izazovi koji se susreću u interakcijama su zahtevni, ali to nas ne bi trebalo obehrabriti da se trudimo... Continue Reading →
Tri najčešća osećanja koja blokiraju slobodan protok energije i narušavaju naše psihološko blagostanje su: osećaj krivice, stida i razne vrste strahova. Većina ljudi je osetila stid tokom života, onda kada su verovali da su uradili nešto pogrešno, budalasto, neprimereno, što je potencijalno narušilo viđenje vlastite ličnosti. Ali, on brzo prolazi, za razliku od hroničnog stida.... Continue Reading →
Nema savršenog roditelja. Niti je poenta u tome. Čim smo se roditi na planeti Zemlji, tu smo da bismo učili. Disfunkcionalnost u porodicama je više pravilo nego izuzetak, s tim da i same disfunkcionalnosti posmatramo na kontinuumu. Neke porodice su bliže ili dalje od pružanja zdravije atmosfere za optimalan rast i razvoj ljudskog bića. Povrede... Continue Reading →
Odrastanje u haotičnim atmosferama, bez jasne strukture dana i redovne discipline osnovnih aktivnosti, ljudi usvajaju kampanjski način života. Takav način jeste održiv, ali telo i nervni sistem koji su tako izloženi dodatnom stresu i pritisku, trpe. Što je više obaveza, to postaje sve manje moguće da se kampanjski odrađuju obaveze. Osoba je izložena sve većem... Continue Reading →