Anksioznost je danas jedna od najčešćih psiholoških tema o kojoj ljudi pretražuju, čitaju i razgovaraju. Ona se često doživljava kao neprijatan višak, nešto što treba što pre ukloniti, utišati ili popraviti. Međutim, iz dublje psihološke perspektive, anksioznost ne posmatramo samo kao simptom koji treba eliminisati, jer ona ujedno nosi poruku koja traži da bude saslušana. U vremenu brzine, preopterećenosti informacijama i stalnog poređenja sa drugima, anksioznost postaje gotovo logičan odgovor psihe. Ali šta zapravo pokušava da nam kaže?
TELESNI SIMPTOMI, ŠTA JE ANKSIOZNOST I KAKO SE MANIFESTUJE
Anksioznost je stanje pojačane unutrašnje napetosti, praćeno mislima koje često idu u pravcu brige, straha ili predviđanja negativnih ishoda. Može se manifestovati kroz:
- ubrzan rad srca
- osećaj stezanja u grudima
- plitko disanje
- vrtoglavice ili osećaj nestabilnosti
- nemir i napetost u telu
- preterano razmišljanje (overthinking)
- teškoće sa spavanjem
- osećaj da nešto nije u redu, iako nema jasnog razloga
Važno je razumeti da anksioznost sama po sebi nije neprijatelj. Ona je signalni sistem, poput alarma koji se aktivira kada nešto u našem unutrašnjem ili spoljašnjem svetu zahteva pažnju. Mnogi ljudi kažu da imaju anksioznost bez razloga, ali u psihološkom smislu razlog gotovo uvek postoji, samo uzrok nije odmah vidljiv i prepoznat.
ZAŠTO JE ANKSIOZNOST DANAS TOLIKO PRISUTNA
Savremeni način života nosi niz faktora koji podstiču anksioznost. Jedan od njih je, svakako, konstantna dostupnost i pritisak performansa. Od nas se očekuje da budemo stalno produktivni, dostupni i uspešni, iako ovaj pritisak često prevazilazi naše realne kapacitete.
Takođe, jedan od faktora je i poređenje putem društvenih mreža. Izloženi smo pažljivo filtriranim životima drugih ljudi, što stvara osećaj da nismo dovoljno dobri, uspešni ili srećni. I dok poređenje stvara osećaj manjkavosti, dolazi do gubitka kontakta sa sobom. I tako, u trci za spoljašnjim ciljevima, često gubimo kontakt sa sopstvenim potrebama, ritmom i emocijama.
Jedan od razloga su i potisnute emocije. Anksioznost često nastaje tamo gde emocije nisu dobile prostor da budu doživljene i integrisane.
ANKSIOZNOST KAO GLAS NESVESNOG
Ako pogledamo anksioznost iz dublje, simboličke perspektive, ona može biti glas nesvesnog koji pokušava da dopre do naše svesti. Stoga, umesto da se pitate: “Kako da se rešim anksioznosti?”, korisnije pitanje može biti:
“Šta u meni traži pažnju kroz ovu anksioznost?”
Često se iza anksioznosti kriju: neizražene emocije (tuga, bes, strah), unutrašnji konflikti (želja vs. dužnost), potisnuti delovi ličnosti, strah od promene ili nepoznatog, potreba za granicama koje nisu postavljene. U tom smislu, anksioznost može biti početak procesa dubljeg upoznavanja sebe.
KAKO SMIRITI ANKSIOZNOST (PRAKTIČNE TEHNIKE)
Rad sa anksioznošću ne podrazumeva njeno nasilno uklanjanje, potrebno je razvijanje odnosa sa njom. Ona traži da se spustimo u telo, da damo osećaj sigurnosti.
1. Svesno disanje i vraćanje u telo
Kada se anksioznost aktivira, telo ulazi u stanje pripravnosti. Svesno disanje pomaže da se nervni sistem smiri i vrati u ravnotežu.
2. Imenovanje emocija
Pokušaj da precizno imenujete šta osećate. Da li je to strah, nesigurnost, tuga? Sam čin imenovanja smanjuje intenzitet doživljaja.
3. Pisanje kao alat introspekcije
Vođenje dnevnika može pomoći da se misli i osećanja iznesu iznutra i sagledaju sa distance.
4. Postavljanje granica
Anksioznost često raste tamo gde ne postavljamo jasne granice prema drugima ili prema obavezama.
5. Smanjenje spoljašnjih stimulansa
Prevelika izloženost informacijama, naročito negativnim vestima, može pojačati anksioznost.
6. Razgovor sa stručnjakom
Psihoterapija može pomoći da se razumeju dublji uzroci anksioznosti i razviju zdraviji načini suočavanja.
KADA ANKSIOZNOST POSTAJE PROBLEM KOJI TRAŽI STRUČNU POMOĆ PSIHOLOGA
Važno je napraviti razliku između prolazne anksioznosti koja se javlja u stresnim situacijama i vremenom prolazi i anksioznosti koja je hronične prirode, stalno prisutna i značajno utiče na kvalitet života. Ako anksioznost traje dugo, ometa svakodnevno funkcionisanje ili se pojačava, to je znak da je potrebna dublja podrška i rad.
MITOVI O ANKSIOZNOSTI
Postoji mnogo zabluda koje dodatno otežavaju odnos prema anksioznosti. Jedna od takvih je uverenje osobe da mora da bude jaka i da ne oseća anksioznost. Naša psihološka snaga nije u potiskivanju, snaga je u sposobnosti da ostanemo u kontaktu sa sobom.
Ljudi često misle da ukoliko osećaju anksioznost nešto nije u redu sa njima. Međutim, ono što anksioznost često znači jeste da nešto u našem životu van ravnoteže a ne da smo mi pogrešni.
U mnogim slučajevima, anksioznost se javlja kada živimo život koji nije u skladu sa našim autentičnim potrebama. Primera radi, možda ostajete u odnosima koji vas iscrpljuju, ili radite posao koji vas ne ispunjava, troši više nego što su vaši kapaciteti, možda pokušavate da budete ono što niste.
Anksioznost tada postaje signal da je vreme za promenu, ali ne nužno spoljašnju, nego onu unutrašnju.
Umesto borbe protiv anksioznosti, cilj može biti njena integracija, a to znači prihvatiti da postoji i istražiti njene uzroke, razviti kapacitet da budete sa neprijatnim emocijama i postepeno graditi osećaj unutrašnje sigurnosti. Iako, ovaj proces nije brz, on, ipak, vodi ka dubljoj stabilnosti koja je unutrašnja i kao takva uvek dostupna.
Anksioznost je simptom, poruka naše psihe i tela, nije slabost ili greška u sistemu. Ona je deo našeg psihičkog života, koji u savremenim uslovima postaje glasnija. Kada je posmatrate kao neprijatelja, ulazite u borbu. A ako je posmatrate kao poruku, otvarate prostor za transformaciju. Iz te perspektive, anksioznost prestaje da bude samo problem i postaje početak jednog dubljeg odnosa sa sobom koji se gradi.
ČESTO POSTAVLJANA PITANJA KOJA ČUJEM U SVOJOJ PRAKSI:
Kako smiriti anksioznost brzo?
Kratkoročno pomažu tehnike disanja, grounding i smanjenje stimulacija.
Na mom blogu imate tekst detaljnije o tim tehnikama.
Zašto imam anksioznost bez razloga?
Najčešće postoji unutrašnji uzrok koji nije odmah vidljiv. Terapija je mesto gde se istražuje uzrok.
Da li anksioznost može da prođe sama?
Ponekad da, ali ako traje dugo ili se ponavlja potreban je dublji rad.
Da li je psihoterapija efikasna za anksioznost?
Da, jer pomaže da se razumeju uzroci i razviju stabilni načini suočavanja, umesto da se samo radi na simptomima.
Vanja Orlović, master psiholog
Zakazivanje termina za psihološko savetovanje na: vanja4clients@yahoo.com.
Više o zakazivanju termina za analizu snova možete da pročitate ovde.
Za praćenje mojih autorskih postova, priključite se mom Instagram profilu.
Dobrodošli.
Leave a Reply