Naši međuljudski odnosi imaju brojne izazove, ali čini se da se svi svode na razvojne zadatke. Tamo gde smo tanki, gde nismo dovoljno ovladali nekom od emocionalnih kompetenci, unutar odnosa pojavljivaće se iznova i iznova, dok ne ovladamo. Ili kako volimo da kažemo, kao dobri učenici, dok ne naučimo lekciju. Jedna od njih je konstantnost... Continue Reading →
Vrlo malo ljudi zna i shvata da se ljubav uči. Nekako, mahom se veruje da je to nešto što dolazi prirodno, spontano, nešto što se dešava. A još više ljudi ne pravi razliku između zaljubljenosti i ljubavi. No, opet, Ljubav nije samo znanje, nešto što ćemo naučiti samo čitajući. Danas nije teško biti informisan, edukovan, ako čovek zaista želi. Međutim, ono što pravi razliku jeste praksa. Tada tek vidimo koliko malo poznajemo i sebe i druge. Ako Ljubav nismo stavili kao svoj svakodnevni zadatak, uklanjajući prepreke unutar sebe, ne možemo da spoznamo njenu stvarnu snagu i veličanstvenost. Tužno je što su danas mnogi odustali od nje, iz neznanja šta je ona. Mnogi veruju da ne postoji, da su to romantične izmišljotine. Loša iskustva ubedila su brojne da im nije suđena, namenjena i tome slično.
Jung je smatrao da svaki muškarac u sebi nosi unutrašnju sliku ženskog koja oblikuje njegove emocije, odnose, privlačnost i način na koji doživljava bliskost. Kada muškarac nije svestan svoje Anime, projektuje sopstvene nesvesne sadržaje na partnerke, idealizuje ih ili od njih očekuje da ispune unutrašnju prazninu. Kako sazreva, njegov odnos prema Animi prolazi kroz četiri... Continue Reading →
Anksioznost može da se javi iznenada, čak i bez jasnog razloga ali postoje načini da se razume i umiri. U ovom tekstu saznajte koji su najčešći simptomi, zašto se javlja i kako smiriti anksioznost kroz praktične tehnike.
Praznici se često doživljavaju kao svetla tačka u godini, vreme kada bi život trebao da se smiri i kada bismo, bar nakratko, trebali da osetimo olakšanje. Ipak, kod mnogih ljudi upravo tada dolazi do pojačanog osećaja iscrpljenosti, unutrašnje napetosti i emocionalnog zamora. Praznični umor je često logična posledica više psiholoških procesa koji se istovremeno aktiviraju.
Donošenje odluka je deo našeg svakodnevnog života. Pa opet, dešava se da neke odluke lako donosimo, a neke nam predstavljaju pravi izazov. Razvojno gledano, što bolje možemo da podnosimo ambivalenciju, to će nam odlučivanje lakše pasti.
Balansirana osoba razmišlja o svojim i tuđim potrebama. Centrirana je u svom biću i u svojoj istini. U stanju je da drži unutar sebe dobre namere i ka sebi i ka drugome. No, konstantno biti dobro balansiran je ideal, stoga predstavlja samo smer. Ali, ako se ovo postiže većinu vremena, može se reći da postoji emocionalna otvorenost, stabilnost i zrelost. Ipak, često osciliramo i krećemo se po kontinuumu. Nekad smo dobro balansirani, nekad nam to manje polazi za rukom. Ponekad odemo previše u sebe, insistiramo na svojim potrebama, ili smo okrenuti ka drugima, a na sebe zaboravimo.
Dok odrastamo mi prolazimo kroz razne razvojne faze iz kojih učimo razne razvojne lekcije. Sve te razvojne faze imaju za zadatak da ovladamo nekom od emocija i naučimo da se nosimo sa njom. Preciznije, da ovladamo nekom sposobnošću, na primer, kako da umirimo sebe, kako da mentalizujemo ono što je u nama i drugima, da celovito vidimo druge, da bismo mogli da podnosimo ambivalenciju, da se nosimo sa frustracijom, da možemo uspešno da nosimo svoju autonomiju, a da ostanemo bliski sa drugima, da je u nama zdrava inicijativa i volja.
Sanovnici se ne koriste u ozbiljnom, psihološkom tumačenju snova zato što njihov pristup nema dodirnih tačaka sa načinom na koji psiha stvarno funkcioniše. Sanovnici pretpostavljaju da isti simbol znači isto za sve. Na primer, sanovniku simbol zmije znači neprijatelj, voda znači suze, itd. Ali, u stvarnosti nekome je zmija trauma, nekome je duhovni simbol, nekome je možda kućni ljubimac.
Reč narcizam u današnjem konteksu, zbog nestručnog korišćenja, ostala je na nivou opisa isključivo patologije. Kako je u psihologiji mnogo toga na kontinuumu tako i narcizam se kreće od zdravog ka patološkom, odnosno narcistički poremećaja ličnosti. U samoj psihologiji promenu u posmatranju narcizma, uvodi Heinz Kohut i tu nastaje njegov najveći doprinos psihologiji, razumevanju narcizma i emocionalnog razvoja.