Današnja psihologija, jednako i duhovnost svela se na takvu komercijalizaciju, da to jedva ima ikakvog smisla. Internet pun praznih, sličnih tekstova, a sad i ovi AI tekstovi, stvaraju ljudima još više iluzija. Duhovnost koja se svodi na jeftini tarot, jeftinu astrologiju, stalno neka čišćenja pitaj Boga čega. Nema stvarne prakse, nema sadhane, ljudi ne mogu... Continue Reading →
Sposobnost za ljubav i sposobnost za rad smatraju se dvema temeljnim odlikama psihološke zrelosti. Iako ih često posmatramo kao odvojene oblasti, obe predstavljaju razvojne kompetencije koje se grade tokom života. Međutim, njihov razvoj nije uvek ravnomeran. Zato nije neobično da neko bude veoma uspešan u poslu, a da istovremeno ima velike teškoće u partnerskim odnosima, ili obrnuto.
Brojna velika imena bavila su se pitanjem ljubavi. Zapravo, ne postoji osoba koja se u nekom trenutku nije pozabavila ovom temom, više ili manje. Pitanjem ljubavi i razvijanje kapaciteta za nju bavi se i psihologija. Ljudi dolaze na terapiju zbog raznih problema. Ipak, kada se zagledamo, vidimo negde odsustvo ljubavi prema sebi, drugom ili svetu. Razne deprivacije nastale iz ranih odnosa, koje su usporile ili blokirale dalji razvoj i širenje unutrašnjeg prostora za ovaj svet kakav jeste.
Anksioznost može da se javi iznenada, čak i bez jasnog razloga ali postoje načini da se razume i umiri. U ovom tekstu saznajte koji su najčešći simptomi, zašto se javlja i kako smiriti anksioznost kroz praktične tehnike.
Praznici se često doživljavaju kao svetla tačka u godini, vreme kada bi život trebao da se smiri i kada bismo, bar nakratko, trebali da osetimo olakšanje. Ipak, kod mnogih ljudi upravo tada dolazi do pojačanog osećaja iscrpljenosti, unutrašnje napetosti i emocionalnog zamora. Praznični umor je često logična posledica više psiholoških procesa koji se istovremeno aktiviraju.
Donošenje odluka je deo našeg svakodnevnog života. Pa opet, dešava se da neke odluke lako donosimo, a neke nam predstavljaju pravi izazov. Razvojno gledano, što bolje možemo da podnosimo ambivalenciju, to će nam odlučivanje lakše pasti.
Balansirana osoba razmišlja o svojim i tuđim potrebama. Centrirana je u svom biću i u svojoj istini. U stanju je da drži unutar sebe dobre namere i ka sebi i ka drugome. No, konstantno biti dobro balansiran je ideal, stoga predstavlja samo smer. Ali, ako se ovo postiže većinu vremena, može se reći da postoji emocionalna otvorenost, stabilnost i zrelost. Ipak, često osciliramo i krećemo se po kontinuumu. Nekad smo dobro balansirani, nekad nam to manje polazi za rukom. Ponekad odemo previše u sebe, insistiramo na svojim potrebama, ili smo okrenuti ka drugima, a na sebe zaboravimo.
Dok odrastamo mi prolazimo kroz razne razvojne faze iz kojih učimo razne razvojne lekcije. Sve te razvojne faze imaju za zadatak da ovladamo nekom od emocija i naučimo da se nosimo sa njom. Preciznije, da ovladamo nekom sposobnošću, na primer, kako da umirimo sebe, kako da mentalizujemo ono što je u nama i drugima, da celovito vidimo druge, da bismo mogli da podnosimo ambivalenciju, da se nosimo sa frustracijom, da možemo uspešno da nosimo svoju autonomiju, a da ostanemo bliski sa drugima, da je u nama zdrava inicijativa i volja.
Sanovnici se ne koriste u ozbiljnom, psihološkom tumačenju snova zato što njihov pristup nema dodirnih tačaka sa načinom na koji psiha stvarno funkcioniše. Sanovnici pretpostavljaju da isti simbol znači isto za sve. Na primer, sanovniku simbol zmije znači neprijatelj, voda znači suze, itd. Ali, u stvarnosti nekome je zmija trauma, nekome je duhovni simbol, nekome je možda kućni ljubimac.
Reč narcizam u današnjem konteksu, zbog nestručnog korišćenja, ostala je na nivou opisa isključivo patologije. Kako je u psihologiji mnogo toga na kontinuumu tako i narcizam se kreće od zdravog ka patološkom, odnosno narcistički poremećaja ličnosti. U samoj psihologiji promenu u posmatranju narcizma, uvodi Heinz Kohut i tu nastaje njegov najveći doprinos psihologiji, razumevanju narcizma i emocionalnog razvoja.