Sposobnost za ljubav i sposobnost za rad smatraju se dvema temeljnim odlikama psihološke zrelosti. Iako ih često posmatramo kao odvojene oblasti, obe predstavljaju razvojne kompetencije koje se grade tokom života. Međutim, njihov razvoj nije uvek ravnomeran. Zato nije neobično da neko bude veoma uspešan u poslu, a da istovremeno ima velike teškoće u partnerskim odnosima, ili obrnuto.
Sposobnost za rad
Ona podrazumeva odgovornost, disciplinu, istrajnost, organizaciju, rešavanje problema, odlaganje trenutnog zadovoljstva radi dugoročnih ciljeva i osećaj kompetentnosti. To su veštine koje se često razvijaju kroz školovanje, profesionalno iskustvo i porodično vaspitanje. Mnogi ljudi odrastaju uz poruke da vrede onda kada postižu rezultate, da moraju biti odgovorni, uspešni i pouzdani. Takvo okruženje može doprineti razvoju izuzetne radne kompetentnosti.
Sposobnost za ljubav
Sposobnost za ljubav, međutim, zahteva sasvim drugačiji skup psiholoških kapaciteta. Ona podrazumeva emocionalnu otvorenost, poverenje, sposobnost za bliskost, toleranciju konflikta, empatiju, preuzimanje odgovornosti za sopstvene emocije i spremnost da ostanemo u odnosu čak i kada postane teško. Ljubav nije samo osećanje. Ona uključuje sposobnost da sa drugom osobom gradimo sigurnost, povezanost i uzajamnost.
Razvijeniji kapacitet za rad
Osoba može biti veoma uspešna u poslu, a istovremeno nesigurna u ljubavi. Posao je uglavnom strukturisan i predvidiv. Postoje jasni ciljevi, pravila, očekivanja i merila uspeha. Kada uložimo trud, rezultat je često vidljiv i merljiv. Partnerski odnos funkcioniše po drugačijim pravilima. U njemu nema potpune kontrole, nema garancija i ne postoji formula koja osigurava ishod. Potrebno je verovati, biti ranjiv, podnositi neizvesnost i ostati prisutan i onda kada se pojave strahovi ili konflikti.
Ako je osoba odrastala u porodici u kojoj nije doživela emocionalnu sigurnost, gde su ljubav, prihvatanje ili pažnja bili uslovljeni, mogla je razviti odlične radne sposobnosti, ali ne i kapacitet za sigurnu bliskost. Tada posao postaje prostor u kojem se oseća kompetentno i sigurno, dok ljubavni odnos aktivira stare nesigurnosti, strah od odbacivanja, preplavljenost emocijama ili potrebu za povlačenjem.
Zbog toga nije retkost da neko bude izuzetno odgovoran, organizovan i uspešan u karijeri, a da u ljubavi postane neodlučan, izbegava bliskost, teško donosi odluke ili se povlači kada odnos postane ozbiljan. Prosto, emocionalne kompetencije ostale su manje razvijene od profesionalnih.
Upravo ozbiljna partnerska veza često postaje mesto na kojem razvojne teškoće prvi put postanu jasno vidljive. Posao može uspešno da funkcioniše bez duboke emocionalne intimnosti, ali ljubavni odnos ne može. Zato partnerstvo može da predstavlja najdublji izazov psihološke zrelosti.
Dobra vest je da emocionalne kompetencije nisu trajno zadate. Kao što učimo profesionalne veštine, možemo učiti i kako da gradimo bliskost, razvijamo poverenje, regulišemo emocije i ostanemo prisutni u odnosu čak i kada nas on suočava sa sopstvenim strahovima. Psihološka zrelost ne znači da nikada ne osećamo strah, nego da uprkos njemu ostajemo sposobni za ljubav i za odnos.
Razvijeniji kapacitet za odnose
Druga strana medalje jeste da neko može biti veoma razvijen u sposobnosti za ljubav, a imati teškoće u sposobnosti za rad. Takva osoba često gradi duboke i stabilne odnose, ume da bude bliska, empatična i podržavajuća, dobro reguliše konflikte, pouzdana je u odnosima i stvara osećaj sigurnosti kod drugih, ume da voli i primi ljubav.
Ali, istovremeno može imati poteškoće sa organizacijom, disciplinom, donošenjem odluka, istrajnošću u ostvarivanju ciljeva, preuzimanjem profesionalne odgovornosti, odlaganjem zadovoljstva, podnošenjem frustracije koja je sastavni deo rada.
To se dešava kada je osoba odrastala u okruženju u kojem su se negovali bliskost, toplina i emocionalna povezanost, ali nije razvila radne navike, osećaj kompetentnosti ili veru da može samostalno da postiže ciljeve. Nekada je razlog i prezaštićujuće vaspitanje, dete je bilo voljeno, ali nije učilo da podnosi napor, neuspeh i odgovornost.
Kompleksnost života
Prethodno rečeno može zvučati šturo, strikne podele nisu korisne u životu. One mogu da nam daju generalni okvir, ali svesnost o nijansama potrebno je da postoji.
Stoga, osoba može da ima razvijene obe sposobnosti, ali joj spoljašnje okolnosti otežavaju profesionalni uspeh. Na primer bolest, ekonomske prilike, diskriminacija ili nedostatak prilika. Zato je važno razlikovati unutrašnji kapacitet za rad od objektivnog uspeha u karijeri. Neko može imati odličnu sposobnost za rad, a ipak ne ostvariti veliki profesionalni uspeh zbog faktora koji nisu pod njegovom kontrolom.
Isto tako, neko može imati visok kapacitet za ljubav, a opet dugo biti sam ili imati nekoliko neuspešnih veza. Razlozi mogu da budu brojni. Osoba nije srela kompatibilnog partnera, partnere koje sreće nemaju dovoljno razvijen kapacitet za ljubav, životne okolnosti nisu bile povoljne za izgradnju odnosa.
Opet, to što je neko u dugom odnosu ili braku, nije nikakva garancija o kapacitetu za ljubav. Odnos može da opstaje iz navike, straha od samoće, finansijske zavisnosti, društvenih očekivanja. Sam odnos ne znači da je on zdrav, uzajaman.
Kvalitet odnosa je odgovornost obe stane
Na kraju, za kvalitetan odnos potrebno je ulaganje sa obe strane. Ako jedna ima razvijeniju sposobnost za ljubav, a druga nema, odnos može da se zaplete ili zapne baš na onim mestima gde su potrebni poverenje, odgovornost, emocionalna dostupnost i spremnost da se odnos gradi, a ne samo obitava u njemu. Ljubav ne može da nosi samo jedna strana, ona nastaje kao zajednički doprinos. Genitalna faza razvoja, tj razvoj kapaciteta za uzajamnost, potrebno je kod oba partnera. I da se razumemo, ovakvi visoko razvojni odnosi nisu česti.
Sposobnost je unutrašnji kapacitet
Zato se obe sposobnosti ne posmatraju kroz broj veza ili bračni status, niti kroz profesionalnu vidljivost i uspešnost. Obe su svakako postojanje unutrašnjeg kapaciteta, koji nekad nije podržan u spoljašnjim okolnostima.
Psihološka zrelost se odnosi na to da postepeno razvijamo obe kompetencije. Da umemo da gradimo bliske, sigurne odnose i da svoje sposobnosti pretvaramo u smislen rad i doprinos svetu. Kada su ljubav i rad u ravnoteži, osoba obično oseća i veću unutrašnju stabilnost i ispunjenost.
Vanja Orlović, master psiholog
Zakazivanje termina za psihološko savetovanje na: vanja4clients@yahoo.com.
Više o zakazivanju termina za analizu snova možete da pročitate ovde.
Za praćenje autorskih postova, priključite se mom Instagram profilu.
Dobrodošli.
Leave a Reply