Sposobnost za ljubav i sposobnost za rad smatraju se dvema temeljnim odlikama psihološke zrelosti. Iako ih često posmatramo kao odvojene oblasti, obe predstavljaju razvojne kompetencije koje se grade tokom života. Međutim, njihov razvoj nije uvek ravnomeran. Zato nije neobično da neko bude veoma uspešan u poslu, a da istovremeno ima velike teškoće u partnerskim odnosima, ili obrnuto.
Brojna velika imena bavila su se pitanjem ljubavi. Zapravo, ne postoji osoba koja se u nekom trenutku nije pozabavila ovom temom, više ili manje. Pitanjem ljubavi i razvijanje kapaciteta za nju bavi se i psihologija. Ljudi dolaze na terapiju zbog raznih problema. Ipak, kada se zagledamo, vidimo negde odsustvo ljubavi prema sebi, drugom ili svetu. Razne deprivacije nastale iz ranih odnosa, koje su usporile ili blokirale dalji razvoj i širenje unutrašnjeg prostora za ovaj svet kakav jeste.
Dok odrastamo mi prolazimo kroz razne razvojne faze iz kojih učimo razne razvojne lekcije. Sve te razvojne faze imaju za zadatak da ovladamo nekom od emocija i naučimo da se nosimo sa njom. Preciznije, da ovladamo nekom sposobnošću, na primer, kako da umirimo sebe, kako da mentalizujemo ono što je u nama i drugima, da celovito vidimo druge, da bismo mogli da podnosimo ambivalenciju, da se nosimo sa frustracijom, da možemo uspešno da nosimo svoju autonomiju, a da ostanemo bliski sa drugima, da je u nama zdrava inicijativa i volja.