Odrastanje u haotičnim atmosferama, bez jasne strukture dana i redovne discipline osnovnih aktivnosti, ljudi usvajaju kampanjski način života. Takav način jeste održiv, ali telo i nervni sistem koji su tako izloženi dodatnom stresu i pritisku, trpe. Što je više obaveza, to postaje sve manje moguće da se kampanjski odrađuju obaveze. Osoba je izložena sve većem stresu, i sve haotičnijem životu. Na taj način iznova kreira porodičnu atmosferu u nekom stepenu. Takođe, osoba može da se sklanja od preuzimanja nekih drugih obaveza, hobija koje bi možda želela, ali ne nalazi da može da ih iznese, što može da bude kočnica ka nekom ličnom napredovanju i zadovoljstvu.
Kasnije uvođenje discipline može da bude izazov, ali naravno da je moguće.
Ono gde vidim da ljudi najčešće greše jesu nerealna očekivanja i nerealni poduhvati. Kada ih pitam kako žele da izgleda njihov dan, ono što u većini slučajeva primetim jeste raspored dana koji je kao vojnički kamp. Sve je u satnici i kao na traci. To je zapravo samo druga krajnost, to nije zdravo uvođenje discipline. Ponekad se i dive ljudima koji imaju besprekornu disciplinu, jer naravno mi se oduševljavamo i idealizujemo ono što je nama slabija funkcija. Kada se na to doda perfekcionizam, odnosno nerazumni zahtevi ka sebi, i kada se u takvom režimu ne uspe, dođe do obeshrabrenja (više o Prokrastinaciji ili odlaganju obaveza možete da pročitate Ovde, a više o Perfekcionizmu možete Ovde).
Ono što naš dan treba da sadrži jeste balans između spontanosti i samodiscipline oko onih aktivnosti koje su važne.
Par praktičnih smernica:
1.Uvođenje discipline treba da bude postepeno. Ne možete život da promenite preko noći, stari obrasci po kojima se funkcionisalo, povlačiće ka sebi. Ako ste odlučili da svoj dan promenite iz korena i uvedete brojne promene, zahtevaće od vas da ste ceo dan u opiranju starim obrascima, što je stresno. Dovoljno je da se desi samo još neki nepredviđeni stres, vratićete se u svoje pređašnje stanje.
Rešenje je da uvedete samo jednu promenu i nju da održavate oko mesec dana. Kada se osećate sigurno sa svojom novom promenom, osećate kako vas stari obrasci više ne vuku ka sebi ili je taj intenzitet nizak, onda tek uvedite sledeću. Jasno je da na ovaj način promene traže daleko više vremena, ali želja da se život promeni preko noći, nije realna, i upravo proizilazi iz slabe tolerancije da se trpi izvestan stepen frustracije, kao i želje za instant gratifikacijom.
2.Ono što vam predstavlja najveći izazov/najmanje vam se radi /čini najtežim, uradite na početku dana. Odlaganje ovakve aktivnosti ili obaveze, misaono opterećuje. Šta god radili u pozadini vaših misli stoji da je niste završili i da vas čeka. Kako dan odmiče mi postajemo sve umorniji i naše aktivnosti treba da se smanjuju. Kraj dana treba da bude za lagane aktivnosti, za opuštanje, za umirivanje našeg nervnog sistema i pripreme za spavanje, a ne za nešto što nalazimo da od nas iziskuje napor i što će da pobuđuje naše telo.
3.Napravite prioritet obaveza. Nije svaka jednako važna. Neke je bitno da budu odrađene svaki dan ili taj dan, neke mogu jednom nedeljno. Kreirajte svoju listu po važnosti na osnovu svojih kriterijuma.
4.Obavezno pohvalite ili nagradite sebe za trud koji ste uložili, potapšite se po ramenu. Obezvređivanje promene ili misli poput onih u kojima kritikujete sebe kako drugima sve ovo ide lakše i da ne bi smelo da vam sve ovo pada toliko teško, da ste trebali to da usvojite mnogo ranije i td. ne pomažu vam. Drugi su drugi, vaš život je vaš. Svako od nas ima svoje izazove, svoje slabije funkcije, ovaj je vaš na kojem radite i to je sasvim dovoljno
5.Obnavljajte motivaciju. Podsećajte se šta ta promena čini za vas, kako poboljšava vaš život, dopustite da osetite prijatne emocije povodom promene.
Kod nekih ljudi, ponavljanje izaziva dosadu i oko nje se mnogo muče. Opet, ako se vratimo malo na porodičnu strukturu, postoji velika verovatnoća da su unutar porodice postojala konstantna dešavanja, dinamika je bila ubrzana, bilo je mnogo stresnih, adrenalinskih situacija i osoba zapravo nikada nije razvila pozitivan stav prema “mirnom” periodu, odnosno mir se vidi kao dosada, odsustvo stimulusa. Nervni sistem je napet i često se mir može tumačiti kao pretnja, da nešto nije u redu. Ovo često spada u domen i bavljenjem traumom i traumatskim reakcijama.
Da biste bilo koju lošu naviku ili obrazac, otpustili i zamenili nečim novim, zdravijim izborom po vas, potrebno je vreme i ono što je još važnije, potrebno je ponavljanje. Takođe, potrebno je da ponešto i oprostite sebi (što niste znali drugačije, bolje…). Sada ste tu, sada radite na tome i to se računa. Ohrabrujući pristup ima efektnije učinke, kritike tu ne pale.
Kada se desi loš dan, kada nekako stare navike i obrasci vuku jače nego inače, ako se i na dan, dva vratite na staro, podsetite se koliko ste već napredovali i ne odbacujte taj trud kritikovanjem i omalovažavanjem. Jednostavno. vratite se rutini koju ste sebi odredili. Kada vas preplave neprijatne emocije, onda je uvek zgodno i dobro da idete korak po korak, dan po dan.
Napredak nije linearan i ima svoje uspone i padove, tamo gde ste stali nastavite sledeći dan, vežbajući svoju novu rutinu, birajući drugačije ponašanje.
Tekst pisala: Vanja Orlović, MA psiholog
Zakazivanje online psihološkog savetovanja na: vanja4clients@yahoo.com
Priključite se mojoj Facebook stranici ili Instagram profilu.
Dobro došli.
Psiholog Vanja Orlović • Online (Skype) 
Leave a comment