Trauma izdaje

Bliski odnosi podrazumevaju ranjivost. A da bismo bili ranjivi pred drugim, potrebno nam je da imamo poverenja u osobu preko puta sebe. Razmena fizičke, mentalne, emocionlane, psihološke i duhovne podrške u bliskim odnosima je prirodni i normalni tok jednog zdravog odnosa.

Želje su nam različite, ali potrebe su nam svima iste. Osnovne emocionalne potrebe su:

Sigurnost, bezbednost, predvidivost

Povezanost, poverenje, empatija

Uvažavanje, vrednovanje

Autonomija, kompetentnost

Samokontrola, realna očekivanja i granice

Razigranost, spontanost

Funkcionalnost jednog odnosa i porodice se ogleda u što nesmetanijem zadovoljenju ovih emocionalnih potreba i njihovoj međusobnoj razmeni. Njihove povrede mogu da utiču na dalje građenje odnosa.

Trauma izdaje je relativno nov pojam, ali ne i oblik traume. Trauma izdaje podrazumeva da je osoba kojoj se verovalo uradila nešto što je to poverenje narušilo. Tada se doživljava traumatična smrt, ne osobe, već smrt odnosa. Nije retkost da trauma izdaje dovede do PTSD-a. Trauma izdaje može da ima za posledicu i kompleksni traumatski stresni sindrom (CPTSD), ako je osoba bila izložena višestrukoj viktimizaciji. Nakon svake traume potrebno je ponovo izgraditi svoj pogled na svet, drugačiji od onog kako se percipirao ranije. Ponekad ljudi redefinišu svoje viđenje odnosa i ljubavi, ali nažalost tako da u svoju ličnu definiciju uvrste zlostavljanje, prevare i druge izdaje kao sastavni deo međuljudskih bliskih odnosa. To ne vodi ka isceljivanju.

Izdaje od strane bliskih ljudi može ozbiljno da ugrozi čovekovo mentalno zdravlje.

Evo nekoliko stvari koje možete da uradite ukoliko ste se pronaši u ovom tekstu:

-Osvrtanje na odnos i rezimiranje stvari kako biste sagledali prošlost je uredu, ali izbegavajte preuzimanje krivice i odgovornost za tuđe ponašanje.

-Oduprite se samouništavajućim ponašanjima. Vaš integritet, ko ste i ko možete postati je važno da očuvate.

-Površne veze koje će popuniti trenutnu prazninu nisu rešenje, ni deo isceljenja. Gubitak treba da se odtuguje, a ne da se anestezira.

-Radite one stvari koje su dobre i konstruktivne, a podižu vam samopouzdanje. Pažnju usmeravajte na jačanje sebe i svog samopouzdanja.

-Promišljajte o pozitivnim promenama koje biste mogli da uvedete u svoj život. Aktivirajte svoje telo, povedite računa o ishrani.

-Izbegavajte alkohol (on je depresant) i psihoaktivne supstance. Vaša realnost je trenutno bolna, ali udaljavanjem od nje vaše psihološko i emotivno zdravlje na ovaj način može samo da se pogorša.

-Vodite dnevnik, pratite svoje misli i emocije, neka papir i olovka postanu vaši saveznici i prostor u kom možete u potpunosti da se iskažete. Može biti i neka druga forma samoizražavanja slikanje, plesanje… Istražujte svoju kreativnost.

-Učite kako ponovo da verujete. Korak po korak. Promišljajte šta je vama važno da jedan odnos zadovoljava, koje kriterijume. Svaki odnos je rizik i garancije ne postoje, ali to ne znači da je potrebno od odnosa odustati.

-Pružite sebi dovoljno saosećanja i strpljenja, jer ovo je proces.

-Potražite stručnu pomoć, dodatna podrška je svakako od značaja, ne morate ovo iskustvo da prolazite sami.

Sa ljudima koji su izašli iz nekog nezdravog (toksičnog) odnosa, često se dotaknemo teme nedostajanja. Pitaju se kako je moguće da posle svega i dalje misle na tu osobu i da im ponekad mnogo nedostaje. Ako se to isto i vi pitate, evo mogućih objašnjenja:

Kao prvo, ako ste osobu voleli prirodno je da vam nakon prekida odnosa nedostaje.

Svakako, nedostaju vam pretežno dobre osobine te osobe kao i lepi trenuci i vreme koje ste proveli zajedno, a ne oni neprijatni. Ukoliko se prisetite svih razloga zbog kojih je odnos završen, verovatno će se smanjiti i osećaj nedostajanja.

Ako se osećate usamljeno i niste u nekoj drugoj vezi (što je dobro, ukoliko još uvek niste sami sa sobom emotivno razrešili prethodni odnos) vraćate se na mesto gde ste poslednji put sa nekim imali osećaj povezanosti, bliskosti i intimnosti. Dakle, postoji mogućnost da se vraćate na sam osećaj, a ne toj osobi.

Ponekad je to stvar povezivanja kroz traumu (trauma bonding) i potrebno je vreme da se razreši trauma. Javljaće se razna osećanja, između ostalog i nedostajanje.

Ponekad čovek može da oseća oprečna osećanja (ambivalentna) prema (bivšoj) bliskoj osobi, što se neće u prvi mah činiti logičnim, ali zapravo svako osećanje se verovatno odnosi na različite delove nečije ličnosti.

Nemoguće je da nekog izbrišemo iz svog sećanja. Što je odnos duže bio sastavni deo vašeg života, to je i veći broj proživljenih zajedničkih dana, uspomena… Normalno je da se vraćate na njih i pojedine situacije – deo su vašeg životnog puta. I ne treba da se opirete tim mislima, niti da se ljutite na sebe zbog njih. Dopustite ih, a potom otpustite. Period „Detoksikacije“ i proces tugovanja ne traju za svaku osobu isto, ne upoređujte se, ne silite sebe da nekog prebolite brže nego što vam vaša psiha dopušta.

Kao i svaki drugi tekst na mom blogu, Instagram i Facebook profile, i ovaj je informativnog karaktera. Samo čitanje literature ponekad nije dovoljno da se problem reši. Potrebno je proći kroz stvarno iskustvo isceljenja, umesto da ono ostaje samo na kognitivno-informativnom nivou. Ukoliko ste se pronašli u tekstu, molim vas, razmislite da potražite stručnu pomoć i na taj način zauzmete se za svoje mentalno, psihološko, emotivno, telesno i, ništa manje značajno, duhovno, blagostanje.

---

Tekst pisala: Vanja Orlović, MA psiholog

Zakazivanje online psihološkog savetovanja na: vanja4clients@yahoo.com

Priključite se mojoj Facebook stranici ili Instagram profilu.

Dobro došli.