Iako bismo na prvu, mogli reći da se ovde radi o novcu, on je zapravo samo posledica nije uzrok. Problem ovog straha je primanje. Disbalans između primanja i davanja je kod većine ljudi, a problem se najviše oslikava kroz posao i odnose. Novac je prvenstveno energetski orijentisan.
Problem sa primanjem je osećaj stida, postoje pogrešna uverenja oko dobijanja, koja osobu sprečavaju da od života i drugih dobija. Na taj način, javlja se strah za ono što se ima, ili se strepi da se nema dovoljno. Često su prisutni i osećaj nepoverenja, nesigurnosti, mogu da budu nesvesni. Žene koje se boje da će ostati bez posla iako su u braku koji je zdrav i partner dobro zarađuje, govori da žena na nesvesnom nivou zatvara sebe, smatra da mora da obezbeđuje i da nije bezbedno i pouzdano oslanjati se na drugog.
Na nekom najširem nivou mogli bismo da posmatramo kolektivno kako se odnosimo prema novcu, koji nam je generalno sistem vrednosti, kakav je odnos primanja i davanja, šta se kroz društvo, kulturu, umetnost neguje.
U ličnije nivoe zalazimo tako što se okrećemo svom porodičnom stablu i precima. Preživljavanje naših predaka, brojni gubici, ostavili su u genetici kroz telo da pamti mnoge strahove, nepoverenja i nebezbednosti. Iz tih nerazrešenih strahova telo se zatvara. Samo pažljivo posmatrajte svoja ramena, svoju pozu, kako stojite. Stid se nakuplja u ramenima. Ramena se uvlače, telo se zatvara tj grudni koš (simbolično da se zaštiti). Iz kod predela dolaze preci, kako su oni tamo dolazili do sredstava za život. Na planini, krševitim predelima ili ravnici ne donosi istu priču. Dakle, možemo da govorimo o transgeneracijskim traumama, teškim uslovima za život koji su bojili njihova uverenja, koja su se dalje prenosila. Ali, nisu svima preci mukom sticali za život i trpeli gubitke.
Ponekad postoji neka porodična priča, sramota, tajna, koja se vezuje za novac. Pronevera, otimanje, nepravde… Uverenja mogu da se vuku iz tog dela porodice kroz sramotu ili krivicu.
Postoje uverenja koja se porodično prenose tipa:
„Novac je prljav.“
„Novac ljude kvari.“
„Novac se krvavo zarađuje.“
Pa ljudi i kad zarade, brzo ga potroše, kao da ga se boje ili nemaju jasnu viziju šta bi sa njim, ne znaju šta tačno žele. Treba znati živeti svoje želje, dopustiti ih u svoj život.
Ako se odmaknemo od teških sudbina predaka, i uverenja koja se porodično prenose, kod nekih ljudi strah je nastao u odnosu sa majkom u prenatalanom periodu do prve godine. U tom razdoblju najviše zavisimo od majke. Tada možemo samo da primamo – baš zato, u ovom periodu se formira naš kapacitet za primanjem. Sve što majka u tom periodu proživljava, oseća, naročito dok smo u stomaku, primamo i mi, i pamtimo na telesnom nivou. Zato i govorimo koliko je važno da period trudnoće bude sa što manje stresa; da žena bude u podržavajućem okruženju kraj partnera koji obezbeđuje, spreman da štiti i služi.
Odnos između roditeljima je jednako bitan tj. koliko je postojao sklad između njih, odnosno njihov protok primanja i davanja oblikuje naše shvatanje i kapacitet za razmenom. Majka može nesvesno da potražuje od deteta, tako ga učeći da daje, ali ne i da prima. To se uglavnom dešava tamo gde je otac bio odsutan. Ili su oba roditelja samo potraživala, mnogo manje davala. Svaka priča o majci, ima i svoju priču o ocu.
Roditelji nas uče da vrednujemo sebe. Kada ljudi ne prepoznaju svoju vrednost, onda gaje uverenja u kojima se čuje: ne vredim, ne zaslužujem, nemam prava… To se, opet, najbolje oslikava kroz odnose i posao.
Kada smo u strahu, u preživljavanju tada vidimo samo ono što nemamo. Kada preživljavanje prođe, ako nema traumatičnih posledica, energija se brzo pokreće. Kada su traumatične, energija ostaje blokirana, strah nije prorađen i bez obzira što je situacija stvar prošlosti, ne dolazi do pokretanja energije.
Kada je ovaj strah obitavao dugo, porodično se samo nasleđivao, on ume u ekstrenim slučajevima da zaista osiromaši živote ljudi kroz zavist, pohlepu, ljubomoru, ekstremnu kontrolu, sitničarenje, strah da će ih drugi iskoristiti (nepoverenje u druge) Ponekad su traumatske reakcije u vidu sakupljanja svega i svačega, nagomilavanje i zatrpavanje nepotrebnim stvarima.
Zahvalnost – ovde je možemo koristiti kao tehniku u cilju preusmeravanja pažnje. Ona je dosta dobra i pomažuća tehnika, jer osobu izvlači misaono iz straha i osećaja nemanja, iz negativnog ka pozitivnom, i usmerava pažnju na ono što ima, kako bi na taj način dobila puniju sliku, a ne samo usmerenost na ono što nedostaje ili čega nema dovoljno. Zahvalnost treba da je autentična, odnosno da je to nešto što zaista vrednujete u svom životu.
Izlaganje – kognitivno bihejvioralna terapija nas uči da ono čega se bojimo, tome treba da se izložimo, kako bismo demistifikovali strah. Sećam se da sam čitala primer u kom se osobi predlaže da se obuče i živi kao prosjak i da nedelju dana prosi na ulici, kako bi naučila da prima od drugih, tj da prelomi svoj neurotični ponos u kom veliča svoje davanje, ali ne zna da primi od drugih. Nije potrebno da se iko izlaže na ovaj način, ali primer jeste dobra ilustracija izlaganja.
Zabrane i dozvole – zabrane su u vidu uverenja, koje je potrebno da se preformulišu u dozvole.
Dakle, odnos primanja i davanja koju ostvarujemo sa drugima, sa svetom, sa životinjama i biljaka oko nas, sve je to razmena. Kroz tu razmenu učimo da volimo. Ako ne dajemo, ne možemo da primamo, a ako ne znamo da primamo, ne znamo ni da dajemo. Glorifikacija davanja je besmislica, ako nismo svesni svojih istinskih motiva i ako ne znamo da primamo. Preispitujte svoje motive davanja i svoje blokade prilikom dobijanja. Pratite telesne simptome, senzacije, svoje emocije, svoje misli. Ako se bojimo da nećemo imati dovoljno, mi pravimo separaciju od ostatka sveta.
Sve ovo je jedan dubinski rad na sebi, proces koji traži dosta vremena od nas. Ovaj članak je samo okvir, koji pokazuje koliko je strah od siromaštva daleko kompleksnija priča i najmanje ima veze sa samim novcem. Ovo je priča o vrednovanju sebe, drugih, životne energije i razmeni emocija. Novac je samo krajnji ishod.
Tekst pisala: Vanja Orlović, MA psiholog
Zakazivanje psihološkog savetovanja na: vanja4clients@yahoo.com.
Priključite se mojoj Facebook stranici ili Instagram profilu.
Dobro došli.
Psiholog Vanja Orlović • Online (Skype) 
Leave a comment