Burnout (sagorevanje, iscrpljenost) je termin koji je prvi sistematičnije obradio američki psiholog, nemačkog porekla Herbert Freudenberger, 70-tih godina prošlog veka, uglavnom mu pridajući pažnju u poslovnom aspektu života. On je na osnovu svojih zapažanja došao do zaključka da će ljudi koji su posvećeni i odgovorni, prvi pokazivati znakove sagorevanja u visoko zahtevnim okruženjima.
Uspeh je relativan. Možemo li tačno da definišemo kako izgleda uspeh na poslu, u braku, u životu... Nemamo tačne kriterijume, često je stvar subjektivnog doživljaja. Svakako, ako na nečemu kontinuirano radimo, prirodno očekujemo neke rezultate. Očekivanja mogu da budu realistična, shodno uloženom trudu, posvećenosti, uloženim resursima, spoljašnjim okolnostima. No, postoje situacije kada ljudi nisu objektivni... Continue Reading →
Kakav odnos smo imali sa roditeljima, tako ćemo kasnije percipirati svet i život, tj kroz projekcije primarnih odnosa. Pozitivni kompleksi omogućavaju ljudima da gledaju pozitivnije na život i ishode. Negativni kompleksi nose u sebi zabrane i ograničenja koja se projektuju ako se ne radi na njihovom povlačenju kroz proradu svojih odnosa sa roditeljima. No, oba... Continue Reading →
Mnogi ljudi pate, jer veruju da su njihovi problemi jedinstveni, odnosno da niko drugi nema takve misli, da ih ne brinu baš takve brige, takva životna pitanja. Kada ste sa ove druge strane, lako uviđate koliko smo povezani u svojim patnja, bolu, nerešivim pitanjima, egzistencijalnim krizama, povređeni narcizmom, kritikama, osudama, raznim nasumično zalepljenim etiketama i... Continue Reading →
Nema savršenog roditelja. Niti je poenta u tome. Čim smo se roditi na planeti Zemlji, tu smo da bismo učili. Disfunkcionalnost u porodicama je više pravilo nego izuzetak, s tim da i same disfunkcionalnosti posmatramo na kontinuumu. Neke porodice su bliže ili dalje od pružanja zdravije atmosfere za optimalan rast i razvoj ljudskog bića. Povrede... Continue Reading →
Dokle god se ne donose odluke može se živeti u svetu fantazija i njenih brojih mogućnosti. Kada odluku donesemo tada se zatvaraju vrata drugim opcijama. Zapravo, donošenje odluka nas uči žrtvovanju, jer ipak ne možemo da budemo sve što poželimo. Biramo šta ćemo biti; da bismo potom otkrivali kompleksnost života na putu ka cilju, jer... Continue Reading →
Svaka emocija, bilo ona prijatna ili neprijatna, nosi u sebi naboj, energetski potencijal. Kada negiramo ili potiskujemo emocije, one nisu nestale, i dalje su tu, a njihovim nepriznavanjem mogu upravljati nama, nesvesno nas usmeravati. Priroda naših emocija je poput elementa vode, gde se kriju mnoge lepote, ali i razne neistražene okeanske dubine. Ponekad nam je... Continue Reading →
Biti nekome emocionalna podrška nije jednostavno, jer za tako nešto potrebno je da smo u kontaktu sa vlastitim emocijama i da ih se ne plašimo. One emocije koje odbacujemo unutar sebe, nećemo moći da gledamo ni kroz drugog čoveka. Ako sa nekom emocijom nismo povezani unutar sebe i ne dajemo joj pristup, ne želimo da... Continue Reading →
Odrastanje u haotičnim atmosferama, bez jasne strukture dana i redovne discipline osnovnih aktivnosti, ljudi usvajaju kampanjski način života. Takav način jeste održiv, ali telo i nervni sistem koji su tako izloženi dodatnom stresu i pritisku, trpe. Što je više obaveza, to postaje sve manje moguće da se kampanjski odrađuju obaveze. Osoba je izložena sve većem... Continue Reading →
Bliski odnosi podrazumevaju ranjivost. A da bismo bili ranjivi pred drugim, potrebno nam je da imamo poverenja u osobu preko puta sebe. Razmena fizičke, mentalne, emocionlane, psihološke i duhovne podrške u bliskim odnosima je prirodni i normalni tok jednog zdravog odnosa. Želje su nam različite, ali potrebe su nam svima iste. Osnovne emocionalne potrebe su:... Continue Reading →
Psiholog Vanja Orlović • Psihološko savetovanje 