Ponekad ljudi govore da se osećaju fizički iscrpljeno, umorno, da im teško padaju dnevne aktivnosti. Kroz telo govore kako se osećaju iznutra, odnosno ponekad reč je o EMOCIONALNOJ ISCRPLJENOSTI.
Burnout (sagorevanje, iscrpljenost) je termin koji je prvi sistematičnije obradio američki psiholog, nemačkog porekla Herbert Freudenberger, 70-tih godina prošlog veka, uglavnom mu pridajući pažnju u poslovnom aspektu života. On je na osnovu svojih zapažanja došao do zaključka da će ljudi koji su posvećeni i odgovorni, prvi pokazivati znakove sagorevanja u visoko zahtevnim okruženjima. Mogli bismo reći, da ljudi koji poseduju odgovornost i posvećenost ipak moraju da obrate pažnju i preispitaju očekivanja i zahteve okoline i da objektivnije sagledaju svoje realne kapacitete. (Kratak tekst o Sindromu sagorevanja na poslu – uzroci i prevencija, možete pročitati ovde.)
Leiter i drugi, na osnovu svojih studija definisali su emocionalnu iscrpljenost kao: “negativno psihološko stanje koje se može manifestovati kroz fizičke, ponašajne i kognitivne simptome koji utiču na naše normalno funkcionisanje i uzrokuje ozbiljan distres.”
Stresne situacije, su sastavni deo života i kao takve ne možemo da ih izbegnemo. Međutim, kada stres prevazilazi naše kapacitete i teško se vraćamo u homeostazu, tada počinje da narušava naše mentalno, emotivno ili psihološko blagostanje.
Emocionalnoj iscrpljenosti sklonije su osobe koje:
- imaju poteškoća da se zauzimaju za sebe i nedostaje im asertivnost
- teško postavljaju granice
- sklone su da napuštaju svoje potrebe, ciljeve i želje i stavljaju tuđe ispred svojih
- osobe koje se bave pomagačkim profesijama
- osobe koje prolaze duži vremenski period neke visoko emocionalno obojene situacije (razvod, smrt, krize, oboljenja), a slabi su resursi podrške.
Nekoliko znakova za prepoznavanje emocionalne iscrpljenosti:
- doživljaj preplavljenosti
- teškoće da se postave granice
- doživljaj odvojenosti od svoje nutrine (praznina i ravnodušnost koja nije postojala ranije)
- teško se donose i one jednostavne odluke što ranije nije predstavljalo problem
- hronični umor, nemogućnost da se povrati energija kroz hranu, kroz san ili neku drugu relaksaciju
- odsustvo redovne ishrane i higijene sna
- doživljaj konstantnog pritiska i da očekivanja i odgovornosti prevazilaze kapacitete
- usmeravanje na negativno
- brzo se plane, odlazi u bes i tantrum (a potomiI osećaj krivice zbog prethodnog ponašanja) što se ranije nije dešavalo
- učestala potreba za izolacijom, smanjena potreba za socijalnim kontaktima
Naša kultura vrednuje uspeh, postignuća, često nerealnu pozitivnost, što sve može da nas dovede takođe do iscrpljivanja. Ne vrednuje se odmor, tumači se kao lenjost. Neravnoteža u odnosima u vidu emocionalne razmene, visoka očekivanja od sebe u pogledu pružanja dostupnosti, podrške i razumevanja drugih vodi ka emocionalnom sagorevanju.
Prevencija se ogleda kroz realističnije sagledavanje svojih kapaciteta, poštovanje svojih granica, razumevanje dubljih razloga i motiva za nemogućnost da se osoba zauzme za sebe.
Tekst pisala: Vanja Orlović, MA psiholog
Ukoliko želite da zakažete online psihološko savetovanje, možete mi pisati: vanja4clients@yahoo.com.
Priključite se mojoj Facebook stranici ili Instagram profilu.
Dobro došli.
Psiholog Vanja Orlović • Online (Skype) 
Leave a comment