Burnout (sagorevanje, iscrpljenost) je termin koji je prvi sistematičnije obradio američki psiholog, nemačkog porekla Herbert Freudenberger, 70-tih godina prošlog veka. On je na osnovu svojih zapažanja došao do zaključka da će ljudi koji su posvećeni i odgovorni, prvi pokazivati znakove sagorevanja u visoko zahtevnim okruženjima. Mogli bismo reći, da ljudi koji poseduju odgovornost i posvećenost ipak moraju da obrate pažnju i preispitaju očekivanja i zahteve okoline i da objektivnije sagledaju svoje realne kapacitete.
Stresne situacije, su sastavni deo života i kao takve ne možemo da ih izbegnemo. Međutim, kada stres prevazilazi naše kapacitete i teško se vraćamo u homeostazu, tada počinje da narušava naše mentalno, emotivno ili psihološko blagostanje.
Sindrom sagorevanja je posledica hroničnog, nagomilanog stresa i psihofizičke iscrpljenosti.
Često se javlja kao posledica preteranog rada i konflikata na poslu (sagorevanje na poslu).
Može se javiti i u nekom drugom aspektu života gde je prisutan hronični stres (emocionalno sagorevanje pročitati ovde.
Hroničan negativan stres može dovesti do javljanja niza psihosomatskih tegoba (povišen krvni pritisak, povišeno lučenje hormona stresa, nesanica, glavobolja, stomačne tegobe…) kao i psiholoških problema (intenzivna, povišena anksioznost, bes, depresivnost, česte promene raspoloženja, problem sa koncentracijom, snom, apatija…).
Neki od uzroka sagorevanja su:
Preterana i/ili prisilna želja za samodokazivanjem.
Preteran osećaj odgovornosti i brige na poslu.
Zanemarivanje sopstvenih potreba i želja.
Pomeranje konflikta.
Nedostatak hobija, interesovanja van posla.
Nedostatak socijalnih kontakata, minimiziranje socijalnih kontakata, povlačenje od porodice.
Moguće konzumiranje alkohola ili psihoaktivnih supstanci.
Depresivnost i depersonalizacija – osoba ima doživljaj da joj je svaki dan isti, oseća se apatično i ispražnjeno.
Osećaj unutrašnje praznine jer su nezadovoljene potrebe za socijalnim kontaktima i uživanjem u drugim životnim aktivnostima.
Kako prevenirati sindrom sagorevanja:
Izbegavati preterani rad i preuzimanje posla više nego što je potrebno
Uvođenjem fizičke aktivnosti
Učenje relaksacionih tehnika
Učenje adekvatnih strategija kako se nositi sa stresom
Jačati emocionalnu pismenost
Pratiti svoje potrebe i želje, ne zanemarivati ih
Pronalaziti aktivnosti koje vode do osećaja zadovoljstva, hobiji
Jačati samopouzdanje i samovrednovanje.
Jačanje porodičnih, prijateljskih, socijalnih kontakata.
Što češće boraviti u prirodi, na otvorenom.
Svaki aspekt života govori o našem unutrašnjem zbivanju, ako imamo konflikte unutar sebe koje ne možemo da razumemo i pomirimo, oni će se pojaviti u nekom polju našeg života. Što bolje razumemo svoje kapacitete i limite, to ćemo bolje znati kako da upravljamo njima.
Tekst pisala: Vanja Orlović, MA psiholog
Ukoliko želite da zakažete online psihološko savetovanje, možete mi pisati: vanja4clients@yahoo.com.
Priključite se mojoj Facebook stranici ili Instagram profilu.
Dobro došli.
Psiholog Vanja Orlović • Online (Skype) 
Leave a comment