Iako bismo na prvu, mogli reći da se ovde radi o novcu, on je zapravo samo posledica nije uzrok. Problem ovog straha je primanje. Disbalans između primanja i davanja je kod većine ljudi, a problem se najviše oslikava kroz posao i odnose. Novac je prvenstveno energetski orijentisan. Problem sa primanjem je osećaj stida, postoje pogrešna... Continue Reading →
Empatija je sposobnost osobe da napusti svoju poziciju i sagleda situaciju iz perspektive druge osobe. Kao takva, empatija je važna za pojedinca, ali i društvo u celini. Iz empatije osoba je sposobna da odbaci svoj narcizam i egocentričnost, i uživi se u svet druge osobe. Narodski rečeno, da se stavi u tuđe cipele. Theresa Wiseman... Continue Reading →
Burnout (sagorevanje, iscrpljenost) je termin koji je prvi sistematičnije obradio američki psiholog, nemačkog porekla Herbert Freudenberger, 70-tih godina prošlog veka, uglavnom mu pridajući pažnju u poslovnom aspektu života. On je na osnovu svojih zapažanja došao do zaključka da će ljudi koji su posvećeni i odgovorni, prvi pokazivati znakove sagorevanja u visoko zahtevnim okruženjima.
Uspeh je relativan. Možemo li tačno da definišemo kako izgleda uspeh na poslu, u braku, u životu... Nemamo tačne kriterijume, često je stvar subjektivnog doživljaja. Svakako, ako na nečemu kontinuirano radimo, prirodno očekujemo neke rezultate. Očekivanja mogu da budu realistična, shodno uloženom trudu, posvećenosti, uloženim resursima, spoljašnjim okolnostima. No, postoje situacije kada ljudi nisu objektivni... Continue Reading →
Kakav odnos smo imali sa roditeljima, tako ćemo kasnije percipirati svet i život, tj kroz projekcije primarnih odnosa. Pozitivni kompleksi omogućavaju ljudima da gledaju pozitivnije na život i ishode. Negativni kompleksi nose u sebi zabrane i ograničenja koja se projektuju ako se ne radi na njihovom povlačenju kroz proradu svojih odnosa sa roditeljima. No, oba... Continue Reading →
Mnogi ljudi pate, jer veruju da su njihovi problemi jedinstveni, odnosno da niko drugi nema takve misli, da ih ne brinu baš takve brige, takva životna pitanja. Kada ste sa ove druge strane, lako uviđate koliko smo povezani u svojim patnja, bolu, nerešivim pitanjima, egzistencijalnim krizama, povređeni narcizmom, kritikama, osudama, raznim nasumično zalepljenim etiketama i... Continue Reading →
Dokle god se ne donose odluke može se živeti u svetu fantazija i njenih brojih mogućnosti. Kada odluku donesemo tada se zatvaraju vrata drugim opcijama. Zapravo, donošenje odluka nas uči žrtvovanju, jer ipak ne možemo da budemo sve što poželimo. Biramo šta ćemo biti; da bismo potom otkrivali kompleksnost života na putu ka cilju, jer... Continue Reading →
Odrastanje u haotičnim atmosferama, bez jasne strukture dana i redovne discipline osnovnih aktivnosti, ljudi usvajaju kampanjski način života. Takav način jeste održiv, ali telo i nervni sistem koji su tako izloženi dodatnom stresu i pritisku, trpe. Što je više obaveza, to postaje sve manje moguće da se kampanjski odrađuju obaveze. Osoba je izložena sve većem... Continue Reading →
Put odrastanja svodi se na povlačenje autoriteta spolja ka unutra ili kako bi još jednostavnije rekli, da postanemo vlasnici svog života. Na ovom putu primećujemo da smo svoj identitet izgradili verujući onome što su značajni drugi rekli o nama, iako i ti značajni drugi često ni sami nisu prešli put individuacije, odnosno odrastanja. Shodno tome,... Continue Reading →
Protest proizilazi iz potrebe da budemo uvaženi. Ako značajni drugi nisu to činili, neka deca pribegavaju buntovnom ponašanju, protestuju, kontriraju roditeljima, preispitujući njihov autoritet, privlačeći pažnju na svoje nezadovoljene potrebe. Dovoljno svesni i zreli roditelji neće optuživati decu, nego će takva ponašanja da shvate kao refleksiju zanemarenih detetovih potreba. Roditelj treba da bude autoritet detetu,... Continue Reading →
Psiholog Vanja Orlović • Psihološko savetovanje 