Čovek je stvoren tako da bi se kretao. Kretanje nije samo stvar mobilnosti, nego i naše zdravlje zavisi od toga. Naša priroda je u kretanju.
Kako stvari stoje sve više i više okrećemo se online poslovima, što vodi u sve češći sedeći položaj. Sve više je opcija i stvari na klik od nas. Ne moramo više ni do prodavnice da idemo, sad je tu kućna dostava. Kretanje sve više nekako ispada iz upotrebe, što nas dovodi do toga da ćemo morati sami da se podsećamo na njegov značaj. Ono je važno ne samo da bi održavali zdravim svoj skelet i mišiće, protezali unutrašnje organe, postigli hormonalni balans, pravilnije disali, nego da bi održavali i svoje mentalno zdravlje jednako vitalnim. Postoje brojna istraživanja koja govore o benefitima, dobro je za naš holesterol, prevenciju srčanih i šećerne bolesti… Pomoću hodanja možete da regulišete apetit, čak i da dobijete mišiće na rukama.
Izvesne misli koje nas vode u određene emocije mogu nas adrenalizovati. Ako negde ne izbacimo višak tog adrenalina, kortizola on ostaje u organizmu. Ako smo anksiozni (uznemireni), ljutiti (energizovani) dobro je da odemo napolje laganim hodanjem spustimo nivo anksioznosti ili potrošimo višak energije kroz brzo hodanje. No, hodanje nam može povratiti i snagu, ako ustajemo bezvoljni, onda su dobre jutarnje šetnje, dok za regulaciju sna su dobre one večernje. Dakle, u pogledu mentalnog zdravlja, jasno je da ako samo regulišemo svoj san, već smo stabilniji i emotivno i psihološki.
Kako biste se uzemljili tokom hodanja možete da obratite pažnju na svoja stopala i da ih svesno malo jače pritiskate o tlo. Možete da odredite broj takvih koraka na primer 50 i brojite u sebi. To vas vraća na sadašnji trenutak i pomaže kao distrakcija od misaonog procesa. Pokušajte da primetite kako hodate, da li se oslanjate celim stopalom na tlo, da li zakoračite prvo prstima, petom…
Za mnoge ljude izazov leži u tome što ne žele da hodaju sami, odnosno to ih sprečava da je uvrste u svoju dnevnu rutinu. Dosadno im je. Razumljivo. Ako imate nekog s kim biste mogli redovno da odlazite u hodanje – super, ali to ne znači da treba da odustanete ako nemate. Muzika može da bude odlično društvo.
Dosada se može prevazići i kroz usputno, amatersko fotografisanje, branje biljaka, razgledanje arhitekture, obraćanje pažnje na grafite… Dakle, neki svoj hobi ili interesovanje pokušajte da uvrstite u hodanje.
Tempo hodanja određujete sami u skladu sa svojim trenutnim stanjem. Možete da kombinujete – na primer, do određene tačke koristite brzo hodanje, a u povratku laganiji tempo. Dobro je da imate određene ustaljene rute. Mada možete da osmislite, recimo dve, tri putanje koje ćete koristiti naizmenično, kako biste postigli rutinu, a izbegli dosadu.
Hodanje je zaista minimum fizičke aktivnosti koju možemo da pružimo svom telu i umu i održavamo ih vitalnim. Kao i za većinu aktivnosti, u početku ćete morati da ulažete svestan napor kako biste implementirali u svoj svakodnevni život, ali posle izvesnog vremena hodanje se vraća na svoje mesto potrebe.
Tekst pisala: Vanja Orlović, MA psiholog
Zakazivanje online psihološkog savetovanja na: vanja4clients@yahoo.com.
Za praćenje mojih autorskih postova, priključite se mojoj Facebook stranici ili Instagram profilu.
Dobro došli.
Psiholog Vanja Orlović • Psihološko savetovanje 
Leave a comment