Mentalno zdravlje, kao i fizičko, nije nešto što nam je u životu zagarantovano. I njega treba da negujemo kako bi ga sačuvali ili poboljšali. Psihologija nije samo tu da se bavi posledicama, nego i preventivom. Ona nas svakako uči i kako da održavamo svoje dobro mentalno zdravlje. Jedan od načina je razvijanje samodiscipline.
Samodisciplina generalno znači imati kontrolu nad sobom. Sposobnost da upravljamo svojim impulsima tj. da im se odupremo, da umemo da se kontrolišemo i vladamo sobom. Ova sposobnost se razvija od detinjstva, te smo svi samodisciplinovani u većoj ili manjoj meri. Već od malena nas uče da se ujutro peru zubi, umiva lice, namešta krevet. Odlazimo u školu u tačno, određeno vreme. Sve su to smernice ka razvijanju samodisciplini. Nažalost, nismo svi imali jednake uslove odrastanja, niti su svi roditelji isti. Roditelji su vrlo važan faktor u razvoju dečije samodiscipline. Deci je važna predvidivost i osećaj sigurnosti. Svako odstupanje stvara zbunjenost. Što je manje discipline bilo u porodici, to će dete imati manje samodiscipline kada odraste (ili će zaći u rigidnost).
Ipak, dobra vest je da je samodisciplinu baš kao i svaku sposobnost, moguće razvijati putem uvežbavanja.
Ma koliko da je samodisciplina važna, ni u čemu u životu, pa ni u njoj ne treba preterivati. Nasuprot, nikakvom odolevanju impulsa tj jednom haotičnom bivstovanju, nalazi se potpuno sterilni i rigidni svet u kom individua, zarad reda i rada, lišava sebe svake spontanosti. Takva kruta samodisciplina ograničava da se život živi. Samodisciplina treba da nam bude pomažuća sposobnost, a ne da nas pretvori u robove navika i doslednosti. Dakle, kao i uvek, treba da težimo da nađemo zlatnu sredinu.
Koje su dobiti od samodisciplne:
- Daje osećaj kontrole
- Stabilizuje nas
- Uzemljuje nas
- Daje osećaj predvidivosti
- Struktuiše dane
Samodisciplinovanost podrazumeva konstantnost. Samodisciplina kao takva je jedan od uslova za uspešnost. Istrajnost i doslednost je ono što takođe krasi samodisciplinu. Nijedan lični uspeh, znanje, veština ne dolaze preko noći, sve njih povezuje samodisciplina i usmerenost ka određenom cilju. Uvođenje discipline u svoj život daje nam i osećaj kontrole nad istim. Možda ne možemo da utičemo na mnogo toga u svom životu, ali možemo da utičemo na sebe. Ona nam omogućava da se bavimo svojim unutrašnjim lokusom kontrole. I iz toga stabilizuje nas, te uzemljuje. Vraća na određeni nivo rutine koja nam je svima potrebna kako bismo zdravo funkcionisali. Što je veći haos oko nas, što je više nepoznatog, nepredvidivog, to smo izloženi većem stresu. Ako prolazimo kroz neki težak, nepredvidiv, nepoznat period, samo jedna mala dnevna rutina kojoj ćemo biti posvećeni, može nam biti od velike koristi. Kada je malo toga u našim rukama dobro je znati da postoji bar nešto što je predvidivo i što zavisi isključivo od nas.
Samodisciplina nam omogućava da unesemo izvestan stepen ritma u svoj život. Takođe, ako spojimo neku svrsishodnu aktivnost i samodisciplinu dvostruko smo u dobiti. Uvedite ritam u svoj život. Ležite i ustajte u isto vreme, ili u tačno određeno vreme idite da prošetate 30 minuta svaki dan/vežbajte. Učite svaki dan po sat/dva vremena. Slušajte svoju omiljenu muziku 15 minuta dnevno.
Istražite šta bi to mogao da bude vaš novi hobi koji neće biti opterećujuć, a možete da ga prilagodite svojim dnevnim obavezama. Osmislite neku svoju aktivnost kojoj ćete posvetiti svaki dan određeno vreme. Zasadite biljke, koje ćete svakodnevno negovati (zalivati, obrisati lišće). Posvetite se sebi, nekome i/ili nečemu. Ulažite svaki dan po malo svoju ljubav, pažnju i negu i verujem da će ta posvećenost doneti dobre plodove.
Tekst pisala: Vanja Orlović, MA psiholog
Zakazivanje online psihološkog savetovanja na: vanja4clients@yahoo.com.
Priključite se mojoj Facebook stranici ili Instagram profilu.
Dobro došli.
Psiholog Vanja Orlović • Psihološko savetovanje 
Leave a comment