Slot machine sindrom

Slot machine sindrom je kada nastavljamo da ulažemo u odnos u koji smo već mnogo dali. U želji da prethodni trud, vreme i energija ne ispadnu uzalud i ne propadnu, nastavlja se sa ulaganjem. Kockarski se veruje da će se povratiti ono što je uloženo. Često je prisutan u nezdravim, toksičnim relacijama.

Postoje ljudi koji ne poštuju svoje partnere; ne poštuju njihova osećanja, njihove želje, njihov posao. Gde god mogu probijaju granice, traže da su centar pažnje. Sve je pretnja po njihov slab ego. Ne znaju da vole ili je ljubav na infaltilnom nivou, kao u odnosu roditelj-dete. Ipak, i njihovi partneri nespremni da se suoče sa stvarnošću, dodaju im potencijale koji ako i postoje, ne dolaze do izražaja, zarobljavaju se idejom da će ih ljubav promeniti. Ponekad su sklonida ulepšavaju, pravdaju, izmišljaju izgovore. Ali, ne da bi opravdali drugog, nego iz nesvesnih iluzija, iracionalnih strahova i ideala.

Kada konačno shvatimo da smo postali žrtve svojih ideala, šta drugo možemo nego da što hrabrije prihvatimo realnost kakva jeste.

Dok ima onih koji na prvu ozbiljniju prepreku odbacuju odnos, nezreli i nespremni da ga sagledaju u svim bojama, ima i ovih koji opet iz svojih dečijih fantazija ne vide ograničenost jednog odnosa, ne žele da vide drugog ni sebe kakvi jesu.

Zrelost jednog odnosa postiže se zrelošću oba partnera, ne može jedan da ostaje infantilan u svojim ponašanjima da ih ne razrešava, a drugi onda da očekuje da će imati odnos u kom postoji zrela razmena. Niti može sebe da smatra zrelim ako svome partneru stalno izigrava nekog mentora, spasitelja, tatu, mamu…

Nekad ljudi u želji da se dokažu svojim partnerima, preuzimaju na sebe više nego što im psihički i emotivni kapacitet daju mogućnost u datom trenutku. Tako nagomilana frustracija, kada se ispolji, može da deluje kao iznenadna erupcija, ali u suštini i drugi je očekivao ono za šta partner nema trenutnog kapaciteta. Naše inferiornosti možemo da sagledamo onda kada ih priznamo i ne pravimo od njih ono što nisu, tako ne dovodimo u zablude ni sebe ni druge. A ako želimo da ih nadiđemo onda je potrebno da se bavimo njima.

Mi smo tek na početku razumevanja emocionalnog sveta – kako da se u tom prostoru razumemo, ne preplavljujemo, regulišemo, ne povređujemo, već uzdižemo i produbljujemo. Tako da ne treba se mnogo zamajavati idejom da smo na nekom zavidnom nivou razumevanja svog i tuđeg emotivnog dometa. Dokle god imamo zakone koji moraju da postoje da bi se sprečilo jedno nasilno, destruktivno ponašanje, nema tu mnogo razumevanja unutrašnjeg sveta. I dalje se veruje da je batina iz raja izašla. I dalje imamo živote koji se različito vrednuju. Jasno je da se ne treba mnogo zaletati u predstavama gde smo kao ljudska bića.

Šta nam vredi da se pretvaramo, život nam kroz svoju simboliku uvek pokazuje pravo stanje stvari, on nema interesne sfere da nas prevari. Zavaramo se sami kada želimo da budemo ono što nismo, i kada želimo da svoje emocije i osećanja potisnemo.

Rumi kaže: “Razum je nemoćan u izražavanju Ljubavi. Jedino je Ljubav sposobna da obelodani istinu o Ljubavi i o stanju Zaljubljenika. Put naših proroka je put Istine. Ako hoćeš da živiš, umri u Ljubavi; umri u Ljubavi ako želiš da ostaneš u životu.”

---

Zakazivanje online (Skype) psihološko savetovanje na vanja4clients@yahoo.com.

Priključite se mojoj Facebook stranici ili Instagram profilu. Dobrodošli.