Svakom čoveku poznata je prokrastinacija. Svi smo bili u situaciji da nešto namerno odlažemo iako postoje uslovi da realizujemo ili završimo, ipak, izbegavamo da to činimo. Problem sa odlaganjem obaveza nastaje kada ono biva hronično. Ljudi su uglavnom svesni svoje prokrastinacije, jer ih muči, vodi u anksioznost, samooptuživanje, osećaj krivice, stalno im „visi nad glavom“ to što uporno odlažu. Neretko vodi u očaj da problem nikada neće rešiti, a postoji faza u kojoj se radije odustaje od traženja rešenja, nego suočavanja. Ponekad prokrastinacija može da se prelije, odnosno da osoba krene da odlaže i ono što ranije nije.
Odlaganje je dosta lično, jer možemo da odlažemo razne stvari, iz različitih razloga, zbog toga prokrastinacija često traži stručno lice, koje će pomoći da se ustanovi čemu služi odlaganje, odnosno šta je u osnovi samog odlaganja. A mogu biti strah od uspela ili neuspeha, nisko samopouzdanje, perfekcionizam, depresivnost, krize u razvoju, izostanak nagrade, priznanja, pasivna agresivnost…
Možemo da kažemo da postoje 4 tipa ljudi koji prokrastiniraju:
*Izbegavajući tip – Izbegavaju da se suoče sa svojim strahom od neuspeha, ili sa onim što bi moglo da usledi nakon uspeha.
*Popustljiv tip – popuštaju pred svojim impulsima, ne trpe neprijatnost koju promena nosi sa sobom, te su nenaviknuti da istraju u onome što su sebi zadali kao cilj.
*Neodlučan tip – teško donose odluke, jer žele da izbegnu odgovornost koju donošenje odluka nosi sa sobom. Oslobađaju sebe odgovornosti, ali su zato u večitom limbu.
*Pobuđujući tip – odlažu i rade stvari u poslednji čas. Ovaj tip zapravo traži uzbuđenje, želi euforiju (adrenalin), te stres i pritisak koji dolazi kada rade stvari pod pritiskom i stresom im omogućava da do istog dođu.
Koje tačno uverenje osobu koči da se pozabavi svojim problemom?
Najčešći uzrok prokrastinacije leži u niskoj toleranciji na frustraciju. Dakle, jedan set iracionalnih uverenja da sve što se radi treba da bude prijatno, zabavno, lako, a ukoliko nije, to je onda užasno, nepodnošljivo, neprihvatljivo. Klijent ima uverenje da neće izdržati nelagode koja data aktivnost nosi sa sobom ili da time što će odložiti za sutra, odlagano će biti manje neprijatno. Iako tada oseća trenutno olakšanje koje donosi odlaganje, ono daje kratkoročnu dobit, dok na duže staze stvara još veću anksioznost i osećaj da se vrti u krug. Uverenje da ćemo sutra imati više snage, biti bolje raspoloženi, motivisani, takođe mogu da produbljuju problematiku. Odnosno, čekaju se idealni uslovi da bi se započelo na rešavanju problema, sve sa uverenjem da će nam tada biti lakše da se suočimo.
Motivacija
Ona je važna u ovoj priči, ali i kraj dobre motivacije, ne znači da će rešavanje biti lako. Motivacija služi da bi nas održala u rešavanju problema, da lakše prebrodimo neprijatnost zbog koje odlažemo. Primer – Student koji odlaže ispit, jer ga procenjuje teškim. Motivacija bi bila: da ga konačno skine sa vrata, da je na taj način korak bliže davanju godine, diplomi, imaće više slobodnog vremena i td. Ali, ispit i dalje traži određen broj sati učenja. Znači, motivacija je ta koja će nas u trenucima kada želimo da odustanemo, pogurati ka cilju. Tako čini rešavanje problema podnošljivijim, ali sama aktivnost tražiće od nas da istrpimo određenu količinu neprijatnosti.
Iako je razumevanje kako dolazi do odlaganja na ličnom planu i postavnjanje zdrave motivacije često dovoljno da klijent započne sa otpuštanjem svog izbegavajućeg ponašanja, postoji izvestan broj onih koji i dalje ostaju u odlaganju. Odnosno, i dalje čuvaju prikriveno svoje uverenje o lakoći rešavanja problema, te misle ako spoznaju uzrok svoje prokrastinacije da će ona magično nestati.
Donošenje odluka i preuzimanje odgovornosti
Postoji vreme za promišljanje i vreme za akciju. Bez obzira što razumete odakle dolazi vaša prokrastinacija, tj. šta se krije iza nje, mora svanuti jutro kada ćete se konačno uhvatiti u koštac sa rešavanjem problema i trpeti neprijatnosti koje nosi sa sobom. Odredite datum i ne uzmičite, ne kopajte dalje po uzrocima, jer zapravo, na taj način vi i dalje prokrastinirate, sa lažnim osećajem da radite na rešavanju svog problema sa odlaganjem.
Donošenjem jedne odluke, mi se odričemo nekih drugih opcija. Što bolje znamo šta u životu želimo, to će nam lakše biti da donesemo odluku (ne uvek, ali u većini slučajeva). Svaka odluka nosi sa sobom i izvesnu dozu rizika, jer garancije nema u životu. Ali, postoji nešto što se zove procenjeni rizik. Dakle, ako donesemo neku odluku, ona sa sobom donosi pozitivne promene, ali i izvesne rizike kojih smo svesni, procenjujemo da li nam se „isplate“ i spremni smo da preuzmemo odgovornost i da se nosimo sa njima. Znači, nismo impulsivni, ishitreni i svesni smo šta promena potencijalno donosi sa sobom. Pošto ipak niko od nas nije vidovit, život ponekad ima pokoje iznenađenje za nas i nađemo se u situaciji koju nismo očekivali. U tim momentima važno je da verujemo u sebe i da ćemo se u hodu izboriti sa onim novim i drugačijim pred nama, kako budemo znali u datom trenutku. Perfekcionizam tj. želja da donesemo najbolju moguću odluku, te predugo procenjivanje rizika vodi u prokrastinaciju i osećaj da nikada nećemo napraviti taj prvi korak. Osećaj anksioznosti raste i često ima domino efekat, a to je da se prokrastinacija i anksioznost rasplinu i na neke druge segmente života.
Ljudi često čekaju da se dovoljno osnaže, pri tom pod tim najčešće podrazumevaju svako odsustvo straha. To nije izvodljivo. Delujte uprkos strahu, on se smanjuje i mi se osnažujemo kroz koračanje ka cilju, a ne udaljavanjem od njega.
Kao i svaki drugi tekst na mom blogu, Instagram i Facebook profilu, i ovaj je informativnog karaktera. Samo čitanje literature ponekad nije dovoljno da se problem reši. Potrebno je proći kroz stvarno iskustvo isceljenja, umesto da ono ostaje samo na kognitivno-informativnom nivou. Ukoliko ste se pronašli u tekstu, molim vas, razmislite da potražite stručnu pomoć i na taj način zauzmete se za svoje mentalno, psihološko, emotivno, telesno i, ništa manje značajno, duhovno, blagostanje.
Tekst pisala: Vanja Orlović, MA psiholog
Zakazivanje online psihološkog savetovanja na: vanja4clients@yahoo.com.
Priključite se mojoj Facebook stranici ili Instagram profilu.
Dobro došli.
Psiholog Vanja Orlović • Psihološko savetovanje 