MENTALNA HIGIJENA: Nezdrava (toksična) pozitivnost

Nezdrava pozitivnost je preterana i neefektivna generalizacija sreće i pozitivnog stava prema životu, što vodi u poricanje, minimiziranje i neprihvatanje emocionalnih iskustava kroz koje prolazimo tokom svog života.

Sva neprijatna i/ili traumatična iskustva se poriču, zataškavaju kako u odnosu prema svojim vlastitim, tako i prema iskustvima drugih ljudi. Zapravo, nezdravu pozitivnost možemo da posmatramo kao strategiju koja služi da bi se sakrili od realnosti života. Uverenje da svojim dobrim vajbom možemo da utičemo (kontrolišemo) na spoljašnje okolnosti, oduzima nam racionalno posmatranje događaja, situacija i nas samih u svemu tome. Posmatranje života kao odmaralište u kom treba da smo uvek veseli, nasmejani i bustovani dobrom energijom, nije uopšte realno, a kao takvo ni održivo.

Kako zvuče rečenice koje proističu iz ovakvog mentalnog stava? Na primer:

„Samo misli pozitivno.“

„Pronađi nešto dobro u tome.“

„Postoje ljudi koji su u goroj situaciji od tebe.“

„Ne smeš da odustaneš, pogledaj to sa vedrije strane.“

„Ne misli toliko negativno, ne mrači.“

Ovakvi i slični stavovi nose izvesnu dozu verbalne agresivnosti, naređivanja i zabrana, zbog čega ih i stavljamo u kategoriju toksičnosti. U konstantnom teroru nad sobom i drugima neprestanim insistiranjem da je samo pozitivno razmišljanje put koji vodi u dobar život, te ljutnja i odbacivanje na drugačija gledišta. Nezdrava pozitivnost je opasna ako su njome izložene osobe koje imaju psihološke probleme, gde im druga strana poručuje da treba da misle samo pozitivno i ako to nisu u stanju da su sami krivi za svoj problem (u prevodu misli još pozitivnije). Ovde je prisutno nerazumevanje nekog psihološkog problema i nemar da se on razume.

Toksičnu pozitivnost prepoznajemo tako što se osećamo neshvaćeno, osećaj kao da nas ne čuju suštinski, osećamo krivicu ili sramotu zbog svojih osećanja, jer smo upoređeni sa sudbinama koje su gore od našeg problema. Nezdrava pozitivnost služi da se stavi zabrana na neprijatne emocije.

Kada osoba ne želi da se suoči sa svojim neprijatnim emocijama, teško da će želeti da sluša o tuđim, jer bi to značilo da treba da se suoči sa nečim što želi da izbegne. A kako se ophodi prema svojim neprijatnim osećanjima, takvu podršku i pruža. Negiranje svojih neprijatnih emocija, vodi ka životu u kom osoba izoluje deo sebe i kao takva nije u mogućnosti da vodi svoj autentičan život, ali nije u mogućnosti ni da gradi autentične odnose u kojima će druga strana imati prostora da ih suštinski razume i poveže se sa njima u celini. Nezdrava pozitivnost, zapravo, najviše šteti osobi koja je gaji, jer prvenstveno povređuje sebe, a onda i ljude oko sebe.

Ilustracija: Natalya Lobanova

Reči pozitivno i negativno je poprilično uzelo maha u motivacionim propagandama. Jedna od takvih je da treba da izbegavamo negativne ljude i njihove negative. Problematika upotrebe ove reči je u tome što je toliko opširna, a na kraju, i vrlo lična. Šta je za nekog negativno i koji su kriterijumi za to? Treba li da napustimo odnos i odemo od čoveka koji je trenutno u nekom životnom problemu, koji ne sakriva od nas i želi sa nama da porazgovara o tome? Da li je poenta odnosa da budemo prisutni samo onda kada je neko „bez problema“?

Nezdrava pozitivnost nosi u sebi polaritet na gubitnike i pobednike. Često se nose uverenjem da gubitnici kukaju, plaču, odustaju, a pobednici život nose hrabro uz osmeh na licu. I dok je zdrav smeh dobrodošao, kod nezdrave pozitivnosti ponekad možemo da primetimo „smeh pod vešalima“. Ukoliko i iznose neprijatnosti iz svog života, to rade na humorističan način, ne bi li svoje neprijatne emocije (poput na pr. sramote) prikazali na zabavan način i tako izdejstvovali smeh.

Odrastanje uz osobu koja se rukovodi nezdravom pozitivnošću vodi u nesvesnost svojih neprijatnih emocija, jer se sistematično stavljala zabrana na iste. Ono što se vrednuje je biti ok, biti dobro, vedar, nasmejan, imati dobar vajb. Odustajanje nije opcija čak i kad je to dobro za nas. Osećanja poput bespomoćnosti, straha, tuge, ljutnje, ljubomore, zavisti su potisnuti ili se negiraju, zbog čega osoba ulaže mnogo psihološke energije da ih dodatno zataška.

Na kraju, važno je napraviti razliku između pozitivnog stava prema životu i konstantnog insistiranja da se sve posmatra kroz ružičaste naočare. Ljudskost se i ogleda u širokom spektru naših iskustava i emocionalnoj lepezi koji ih prate.

---

Tekst pisala: Vanja Orlović, MA psiholog

Zakazivanje online psihološkog savetovanja na: vanja4clients@yahoo.com.

Priključite se mojoj Facebook stranici ili Instagram profilu.

Dobro došli.