Nervni sistem u odnosima je osnova svake emocionalne razmene. Pre nego što nešto izgovorimo, pre nego što razumemo šta osećamo, naš nervni sistem već je reagovao. On procenjuje sigurnost, bliskost i potencijalnu pretnju, i na osnovu toga oblikuje način na koji ćemo voleti, braniti se ili se povlačiti.
U susretu sa drugim, susreću se dve ličnosti, ali susreću se i dva nervna sistema. Ako je jedan regulisan, smiren i otvoren, može pozajmiti stabilnost drugom. To je ono što osećamo kao sigurnost, kao prostor u kome možemo da budemo. Međutim, ako su oba sistema u stanju napetosti, aktivira se začarani krug, jer reakcija rađa reakciju, a odnos postaje mesto preživljavanja umesto povezivanja.
Nervni sistem kao osnova odnosa
Kako se psihologija i fiziologija prepliću, možemo da vidimo u naizgled banalnim situacijama. Na primer, partner ne odgovori na poruku nekoliko sati. Na racionalnom nivou, mogući su mnogi razlozi posao, obaveze, umor. Ipak, ako je nervni sistem već naučen da odsustvo znači odbacivanje, telo reaguje pre misli, pa dolazi do telesnih reakcija. Javlja se stezanje u grudima, nemir, potreba da se pošalje još koja poruka ili, suprotno, impuls da se potpuno povučemo. U tom trenutku ne reagujemo na realnost situacije, već na unutrašnji zapis koji se aktivirao.
Slično se dešava i u direktnom kontaktu. Jedna osoba podigne ton, možda iz frustracije ili umora. Druga osoba to ne registruje samo kao povišen glas, već kao pretnju. Nervni sistem prelazi u odbranu, borbu, povlačenje ili zamrzavanje. Razgovor tada prestaje da bude razmena i postaje lanac automatskih reakcija. Recimo, jedno se brani, drugo napada, i oboje se sve manje osećaju viđeno i saslušano.
Tragovi prošlosti u sadašnjosti
Naš nervni sistem nosi tragove ranih iskustava. Ako smo učili da je bliskost nepredvidiva, možemo reagovati povlačenjem ili preteranom potrebom za kontrolom. Ako je ljubav bila povezana sa napetošću, možemo nesvesno tražiti upravo takvu dinamiku. Tako odnos postaje scena na kojoj se stari obrasci ponavljaju, ali i mesto gde mogu biti transformisani.
Važno je da razumete da ove reakcije nisu slabost niti nedostatak volje. One su inteligentni pokušaji nervnog sistema da nas zaštiti na osnovu onoga što je nekada bilo istina. Problem nastaje kada ti stari obrasci počnu da upravljaju sadašnjim odnosima i kada reagujemo kao da se prošlost i dalje dešava.
Prostor između stimulusa i odgovora
Bitna razlika nastaje kada razvijemo kapacitet da primetimo svoju reakciju, a da ne budemo potpuno vođeni njome. Takozvani prostor između stimulusa i odgovora je prostor u kome se rađa sloboda od automatske rekacije. U tom prostoru možemo da kažemo da to što osećamo je aktivacija, ali ne mora da bude istina o trenutnom odnosu ili situaciji, ili možemo da biramo kako žemo da odgovorimo.
E sad, to zvuči jednostavno, ali u praksi nije uvek lako. Umesto da odmah pošaljete poruku u naletu anksioznosti, možete zastati i primetiti šta se dešava u telu. Umesto da uzvratite istim tonom, možete pokušati da prepoznate da li reagujete na sadašnji trenutak ili na nešto mnogo starije. Ta mala odlaganja reakcije menjaju tok odnosa, jer se praktikovanjem kroz vreme izlazi iz robstva impulsivnosti.
Regulacija kao temelj sigurnog odnosa
Naše odnose nemoguće je zamisliti bez konflikata, oni su nužnost, ali kvalitete koje unosimo i način na koji im se pristupa je ono što menja atmosferu. Dakle, regulacija nervnog sistema u odnosima ne isključuje konflikte. Poenta je u širenju kapaciteta da se u konfliktu ostane prisutan. To je sposobnost da se ne pobegne, ne napadne i ne zamrzne, već da se ostane u kontaktu i sa sobom i sa drugim.
U zdravim odnosima, partneri postaju međusobni regulatori.
Njihova prisutnost smanjuje unutrašnju buku, telo se opušta, a um postaje jasniji. Gradi se odnos u kome postoji dovoljno sigurnosti da se napetost može izdržati i razumeti.
Od reaktivnosti ka svesnom susretu
Na dubljem nivou, rad na odnosima je zapravo rad sa sopstvenim nervnim sistemom. Što više učimo da ostanemo sa sobom u nelagodi i neprijatnosti to više odnos prestaje da bude mesto reaktivnosti, a postaje prostor svesnog susreta. Kada naš nervni sistem oseti sigurnost, postajemo sposobni za istinsku bliskost koja proizilazi iz prisutnosti.
Naši odnosi sadrže vrlo praktičnu dimenziju koja se da naučiti kroz doslednost, tu sam da vas podržim i pomognem.
Vanja Orlović, master psiholog
Zakazivanje termina za psihološko savetovanje na: vanja4clients@yahoo.com.
Više o zakazivanju termina za analizu snova možete da pročitate ovde.
Za praćenje mojih autorskih postova, priključite se mom Instagram profilu.
Dobrodošli.
Leave a Reply