Praznici se često doživljavaju kao svetla tačka u godini, vreme kada bi život trebao da se smiri i kada bismo, bar nakratko, trebali da osetimo olakšanje. Ipak, kod mnogih ljudi upravo tada dolazi do pojačanog osećaja iscrpljenosti, unutrašnje napetosti i emocionalnog zamora. Praznični umor je često logična posledica više psiholoških procesa koji se istovremeno aktiviraju.
Spoljašnja očekivanja i unutrašnje realnosti
Jedan od osnovnih uzroka jeste sudar između spoljašnjih očekivanja i unutrašnje realnosti. Kultura praznika nosi snažnu poruku o sreći, bliskosti i ispunjenosti. Ove poruke retko ostavljaju prostor za ambivalentna osećanja, tugu, prazninu ili nezadovoljstvo. Kada se unutrašnje stanje ne uklapa u nametnutu sliku, psihička energija se troši na prilagođavanje, prikrivanje i potiskivanje. Taj unutrašnji napor često prolazi neprimećeno, ali ostavlja trag u vidu umora.
Porodični obrasci
Drugi važan uzrok leži u povratku ili opiranju da se vratimo starim porodičnim obrascima. Praznici nas vraćaju u primarne odnose, bez obzira na godine, lični razvoj ili profesionalne uloge koje imamo. U kontaktu sa porodicom često se aktiviraju poznate dinamike, ranije uloge i emotivni čvorovi koji možda nisu do kraja razrešeni. Nesvesno se možemo vratiti u pozicije deteta, posrednika, onoga koji ćuti ili onoga koji brine o svima. Ova regresija zahteva veliku količinu psihičke energije, naročito kod onih koji su tokom godine radili na sebi i izgradili stabilniji osećaj identiteta. Reklo bi se da razumevanjem porodične dinamike i ne ulaženjem u ranije pozicije olakšava porodične susrete, ipak to može biti baš suprotno. Opiranje da se vratimo u dodeljene uloge, da postavimo granice, da se ne pecamo na određene teme i drugo, može da iziskuje više napora, nego kada bismo samo utonuli u autopilot i nesvesno odigravali stare psihološke igrice.
Gubici i praznična atmosfera
Praznični umor često proizlazi i iz pojačanog kontakta sa gubicima. Praznici mogu da pojačaju i da nas podsete na ono što nedostaje, ljude koji više nisu tu, odnose koji su se raspali, snove koji se nisu ostvarili. Čak i kada ti gubici nisu svesno u fokusu, njihovo prisustvo može biti snažno. Umor se tada javlja kao reakcija psihe koja pokušava da obradi složena i često kontradiktorna osećanja: zahvalnost i tugu, radost i prazninu, bliskost i usamljenost.
Uloga davanja i darivanja
Još jedan značajan uzrok prazničnog umora jeste preopterećenost ulogom davanja i darivanja. Tokom praznika se od mnogih ljudi očekuje emocionalna dostupnost, organizacija, briga i prilagođavanje drugima. Ova orijentacija ka spolja često dolazi nauštrb unutrašnjih potreba. Kada se sopstveni ritam stalno pomera da bi se ispunila očekivanja okoline, dolazi do iscrpljenja. Umor tada postaje signal da je granica između sebe i drugih oslabljena. Takođe, ovde spadaju i finansijska ograničenja i dodatni troškovi koji mogu da iscrpljuju.
Narušen kontinuitet i redovna struktura
Dodatni uzrok leži u narušenom osećaju kontinuiteta. Redovna struktura dana se menja, ritmovi spavanja i ishrane se pomeraju, granice između obaveza i odmora postaju nejasne. Iako se spolja čini da je tempo sporiji, za psihu ova promena može biti destabilizujuća. Umor se tada javlja kao pokušaj organizma da ponovo uspostavi ravnotežu.
Period introspekcije
Na kraju, praznični umor često je povezan sa dubokom potrebom za povlačenjem i integracijom. Zimski period je vreme uranjanja, mirovanja, a način na koji se kod nas praznuje uz mnogo buke, nije u skladu sa prirodnim ritmom tela. Psiha traži prostor da se ono što je tokom godine potiskivano, prećutkivano ili zanemarivano konačno čuje. Unutrašnji procesi mogu da se intenziviraju i pozivaju na tišinu, usporavanje i redefinisanje.
Ne treba zanemariti ni simboličku dimenziju završetka godine. Praznici su vremenski prag koji poziva na sumiranje, čak i kada to ne činimo svesno. U tom periodu se često pojavljuju pitanja o tome šta je postignuto, šta nije, gde smo sada u odnosu na sopstvene ideale. Ovakvo unutrašnje preispitivanje, naročito kod ljudi sa izraženom odgovornošću prema sebi, može biti izuzetno zamorno. Umor se javlja kao posledica susreta sa realnošću sopstvenih ograničenja.
Razumevanje uzroka ovog periodičnog umora omogućava da se prema sebi odnosimo sa više saosećanja. Umesto borbe sa sopstvenim stanjem, otvara se mogućnost prihvatanja i prilagođavanja. A upravo u tom prostoru često se krije potencijal za dublji kontakt sa sobom.
Ako iza prazničnog umora stoje nerazjašnjeni odnosi, potisnuta osećanja ili osećaj unutrašnjeg pritiska i konflikta, terapija je mesto gde zajedno možemo da damo tim procesima prostor da budu viđeni i shvaćeni.
Da li ste primetili kod sebe neke promene u ovom periodu godine?
Primećujete li ih u raspoloženju ili/i ponašajno?
Čemu se radujete, a šta vam najteže pada?
Vanja Orlović, master psiholog, analitičar snova
Zakazivanje termina za psihološko savetovanje na: vanja4clients@yahoo.com.
Više o zakazivanju termina za analizu snova možete da pročitate ovde.
Za praćenje mojih autorskih postova, priključite se mom Instagram profilu.
Psiholog Vanja Orlović • Psihološko savetovanje 
Leave a comment