Dok odrastamo mi prolazimo kroz razne razvojne faze iz kojih učimo razne razvojne lekcije. Sve te razvojne faze imaju za zadatak da ovladamo nekom od emocija i naučimo da se nosimo sa njom. Preciznije, da ovladamo nekom sposobnošću, na primer, kako da umirimo sebe, kako da mentalizujemo ono što je u nama i drugima, da celovito vidimo druge, da bismo mogli da podnosimo ambivalenciju, da se nosimo sa frustracijom, da možemo uspešno da nosimo svoju autonomiju, a da ostanemo bliski sa drugima, da je u nama zdrava inicijativa i volja.
Međutim, može se dogoditi da nekom fazom ne ovladamo dovoljno, pa tokom odrastanja situacije koje nam se dešavaju tražiće od nas da usvojimo ove lekcije kako bismo mogli dalje da nastavimo.
Ipak, može da se desi da razvojno nismo prošli fazu, niti kasnije, iskustveno savladali, pa nam takva emocija postaje kao kost u grlu. Zbog toga možemo da počnemo da izbegavamo da osećamo neke emocije, da ih skrivamo od sebe i drugih. Blokiramo ih kroz mehanizme odbrane sve dok ne prestanemo da ih primećujemo.
Jedan od načina da se nekom emocijom ne ovlada jeste da se u našoj primarnoj porodici nije dobro nosilo sa njom. Ako naši roditelji ne znaju kako da se nose sa ljutnjom ili tugom, neće moći uspešno ni nas da nauče. Tako može jedna emocija da bude problematična iz generacije u generaciju. Dolazi do transgeneracijskog izbegavanja.
No, nisu samo roditelji ti koji nas uče, pa ponekad drugi ljudi (rođaci, prijatelji, učitelji…) mogu da odigraju važnu ulogu u razvoju i nadomeste ono što je bilo propušteno. Doprinose kroz dopuštanje da neka emocija bude viđena, data joj dozvola da postoji i da osoba nauči kako da se nosi sa njom.
Drugi način jeste da se desila trauma, preplavljujuće iskustvo koje je blokiralo emocionalno polje. Ponekad, nažalost, trauma može da se odigrava unutar same porodice, da ceo sistem bude kontaminiran njom.
Tako možemo da vidimo kako se slične sudbine dešavaju, boluje od istih bolesti, jer se ponavljaju naučeni obrasci, navike i izbegavaju se iste emocije.
Ono čime razvojno nismo ovladali u prvim godinama života, ponavljaće se kasnije. Najteži deo posla jeste razumeti šta se u osnovi svake situacije nalazi, jer sami događaji mogu da se odigravaju na mnogo načina. Ali, šta je poruka koju nose, najteže je spoznati, jer generalno nismo naučeni da gledamo u sebe, pa u situaciju. I onda kada dovoljno razumemo sledi mnogo ponavljanja da se iz obrasca izađe, da se stvore nove moždane sinapse koje će voditi ka drugačijem pogledu na svet, samim tim i drugačijim izborima, ljudima, situacijama, životnim putevima od onih koje smo porodično nasledili… Postajemo deo tkanja svoje sreće.
Vanja Orlović, master psiholog, analitičar snova
Zakazivanje termina na: vanja4clients@yahoo.com.
Više o zakazivanju termina za analizu snova možete da pročitate ovde.
Za praćenje mojih autorskih postova, priključite se mom Instagram profilu.
Psiholog Vanja Orlović • Psihološko savetovanje 
Leave a comment