TRAUMA BONDING: Šta je vezivanje kroz traumu?

Kada se danas sagledavaju razni međuljudski odnosi, reklo bi se da ovo vreme nije vreme ljubavi. Mnogo toga se naziva ljubavlju iako u svojoj suštini nije. Sve je više okrenutosti ka sebi iz sebičnih pobuda, odnosi koji su prožeti koristoljubivim motivima, bez stvarne želje da se razvija bliskost i intimnost. Nesvesnost vlastitog bića se sve duže zadržava u životu pojedinca, jer malo je onih koji će se odvažiti da sagledaju svoju realnost. Umesto toga postoji pregršt naivnih izgovora zašto nešto ne funkcioniše. Ljudi stupaju i prekidaju odnose, a da nisu svesni pravih motiva zašto ulaze ili izlaze iz istih.

Danas se govori u šali da ukoliko želite partnera važno je samo da vam se spoje „patologije“. U tome, nažalost ima istine, ali takva rečenica nosi i opravdanje da ljudi ostaju u odnosima koji su pogubni za njihovo mentalno, psihološko, emotivno, duhovno i fizičko zdravlje, umesto da radom na sebi, pruže realnu šansu da pronađu osobu koju će biti u mogućnosti da vole i koja će biti sposobna da voli njih.

Ako je osoba naučena da vodi računa o tuđim željama i potrebama, jasno je da će se lako pronaći u odnosu sa osobom koja ne mari za tuđe potrebe i želje, nego teži da nađe nekog ko će mu konstantno ugađati. Ali, ovo nije zdrav odnos. Niko ne treba da napušta sebe zarad drugog. Osobe koje imaju nezaceljene traume, ulaskom u ovakav odnos, još više produbljuje svoju traumu i teže izlaze iz njega.

Dakle, na taj način nalazi se partner, ali ne i zdrav odnos u kom individue imaju prostora da dalje napreduju, stvaraju i otkrivaju sebe. Ovakvi odnosi su psihološka odigravanja nezaceljenih rana.

Dr Patrick Carnes je skovao termin trauma bond. Iako je radio na polju seksualnosti i adikcija, ovim terminom želeo je da skrene pažnju o adiktivnim ciklusima nezdravih veza.

I zdrave veze se završavaju i prate ih, nakon raskida, faze tugovanja, nostalgija, ali čak i zahvalnosti. Njih ne pravi osećaj potpune devastiranosti, gubitak osećaja ko ste, narušeno mentalno, fizičko, emotivno zdravlje. Paradoksalno, zdrave veze lakše napuštamo od onih koje su zasnovane na vezanosti kroz traumu.

Vezivanje kroz traumu odnosi se na emocionalnu povezanost sa nekim ko unosi negativne obrasce u odnos kao što su nedoslednost, devaluacija, dehumanizuju, unose nemir i haos.

Kada ljudi izjednačavaju ljubav sa patnjom, traumom, zlostavljanjem i haosom možemo da pričamo o traumi.

Povezivanje kroz traumu je način povezivanja koji je najčešće utemeljen u detinjstvu. Odnosi sa značajnim odraslima su uključivali nestabilnost, haotičnost, cikluse ljubavi i mržnje, odbacivanja. To ih je dalje vodilo da preuzmu anksiozni ili izbegavajući način povezivanja. Kada smo deca zavisimo od značajnih odraslih zato se i dolazi do pravdanja, racionalizacija, idealizacija, loših, toksičnih i/ili zlostavljačkih ponašanja. To su načini na koje dete preživljava.

Rani znaci na koje treba obratiti pažnju pri ulasku u bilo koji odnos:

Zdravi odnosi se grade kroz vreme, bez potrebe da na bilo koji način žrtvujemo svoj postojeći izgrađen život, ljudi se postepeno upoznaju, prilagođavaju i grade zajednički život, bez napuštanja svojih potreba, želja, interesovanja, socijalnog kruga. Vezivanje kroz traumu se lako stvara kada je početak veze prebrz, intenzivan, haotičan, uključuje brojne komplimente, pohvale, poklone, preterano obasipanje pažnjom. Ono što kažemo predobro da bi bilo istinito. I zaista, ukoliko se ovo dešava dobro je zastati i preispitati odnos. Ako vas već na početku nove veze, odnos odvlači od vašeg formiranog života, uzima mnogo vremena, energije – zastanite.

Hemija

Vezivanje kroz traumu nastaje u tom intenzitetu, prebrzom odvijanju. Često takve početke ljudi nazivaju hemijom. Ta hemija je najverovatnije poznatost ranih načina vezivanja, što može da nas upozori da usporimo. Pogrešno tumačenje tzv. “hemije” koja se neretko glorifikuje i romantizuje u kolektivu, mnoge ljude odvede u toksične veze. Hemija koja se oseća je zapravo anskioznost/strah na opasnost, ali ako nisu prorađena rana porodična iskustva, osoba “hemiju” neće tumačiti kao uzbunu, nego kao signale potencijalne ljubavi, jer se strah tumači kao ljubav, na osnovu ranih iskustava.

Negativni ciklusi koji počnu da se pojavljuju su:

Evo nekoliko znakova upozorenja da ste u nezdravom odnosu (važi za sve odnose):

• Ne osećate se sigurno kraj osobe ni emocionalno, ni fizički (u njihovom prisustvu osećate se anksiozno, a to može i telo da vam kaže kroz drhtavicu, iznenadnu hladnoću tela).
• Postoje situacije u kojima su vas potcenjivali pred drugima ili dok ste bili nasamo.
• Ne poštuju vas, ne poštuju dogovore, vaše vreme, ne ispune datu reč.
• Ne respektuju vaše emocije, često govore da preuveličavate, da ste preosetljivi.
• Marginalizuju vas, vređaju zbog porekla.
• Prete ili vas ucenjuju na razne načine – odlaskom, kroz finansije, fizički.
• Postoji dinamika toplo-hladno, čas ste u velikoj „ljubavi“, čas ste ignorisani, odbačeni…
• Zahtevaju poštovanje, ljubav i odanost, a ne pružaju isto zauzvrat.
• Česti ljubomorni ispadi (na druge ljude u vašem okruženju,na vaše prijatelje, na vaš posao, interesovanja, hobije) česte drame i neusklađene reakcije u odnosu na situaciju.

Bez obzira što osoba može da ima neke druge dobre osobine, gore navedene teze ukazuju da ste u odnosu koji je toksičan. Nažalost, ništa što ste gore pročitali ne ukazuje na ljubav.

One ljubavi koje negde narodski zovemo niti s tobom – niti bez tebe, često su odnos dvoje ljudi koje vezuje trauma. To su odnosi koji su zasnovani na dinamici koja je adrenalinski obojena, puna čestih drama, posesivnosti, ljubomore, svađa, napuštanja i teatralnosti. Ovakve veze su visoko adiktivne i štetne po psihološko, emotivno i fizičko zdravlje, jer se često pobuđuje nervni sistem i praćeno je visokim stresnim reakcijama. Nije zaista retkost da se ovakvi odnosi vide kao strastvene, a ponekad i kao velike ljubavi. Ovde je najmanje reči o ljubavnom odnosu, a mnogo više o odnosu koji ukazuje da je vreme da obe strane preispitaju svoju definiciju ljubavi.

Svako od nas u nekom momentu života treba da zastane i da se zapita šta je za njega ljubav. Vraćanjem u svoje detinjstvo i sagledavanje načina na koji smo bili voljeni umnogome će nam reći zašto ljubav vidimo baš na taj način. A ljubav nas ne uslovljava niti nas ograničava da izražavamo sebe.

Prvi korak je da uspostavite kontakt sa realnim sagledavanjem štetnosti odnosa. Prestati pravdati loša ponašanja. To što je neko imao loše detinjstvo ili takođe traumatična iskustva, treba da traži pomoć, da traži načine da ih zaceli, a ne da iz njih nastavlja da ih prenosi na druge. Eksternalizovati nečije probleme u vidu pravdanja je skidanje odgovornosti sa osobe. Iz odraslog preuzimamo odgvornosti za svoje postupke i tražimo rešenja.

Drugi korak, do ovakvog vezivanja dolazi kao posledica iskustava iz detinjstva ili nerazrešenih nekih drugih traumatskih odnosa iz prošlosti. Zato je važno da pronađete stručnu pomoć, ko će vas voditi kroz proces razumevanja i izlaska iz tame i negativnih obrazaca trauma.

Kao i svaki drugi tekst na mom blogu, Instagram i Facebook profilu, i ovaj je informativnog karaktera. Samo čitanje literature ponekad nije dovoljno da se problem reši. Potrebno je proći kroz stvarno iskustvo isceljenja, umesto da ono ostaje samo na kognitivno-informativnom nivou. Ukoliko ste se pronašli u tekstu, molim vas, razmislite da potražite stručnu pomoć i na taj način zauzmete se za svoje mentalno, psihološko, emotivno, telesno i, ništa manje značajno, duhovno, blagostanje.

---

Tekst pisala: Vanja Orlović, MA psiholog

Zakazivanje online psihološkog savetovanja na: vanja4clients@yahoo.com.

Za praćenje mojih autorskih postova, priključite se mojoj Facebook stranici ili Instagram profilu.

Dobro došli.