Međuljudski odnosi nose sa sobom izvestan stepen kompleksnosti. Svaka osoba ima svoj pogled na svet koji unosi u odnos, ponekad su dosta različiti i usklađivanje raznih suprotnosti može da bude poveći izazov. Međutim, neki odnosi su više od izazova. Zapravo, mogu da budu izvor naše svakodnevne frustracije i iscrpljivanja energije. Sigurno ste čuli ili i sami okarakterisali nekog kao teškog čoveka.
Ko su ti ljudi? Šta kaže psihologija?
To su osobe sa čijim ponašanjem teško izlazimo na kraj, nedostaje im saradljivost na rešavanju problema i preuzimanje lične odgovornosti. Na njihova ponašanja često ostajemo zbunjeni i ne znamo kako adekvatno da odreagujemo. Nabrojaću nekoliko tipova:
- Pasivci – vrlo retko dele svoje mišljenje i ideje, ne znate kakvo je njihovo mišljenje o nekom problemu.
- Diktatori – osobe koje su otvoreno agresivne, nemilosrdni su sa kritikama i u svojim zahtevima ka drugima.
- Sveznalice – imaju mišljenje uvek i o svemu, a kada pogreše ne preuzimaju odgovornost nego napadaju i okrivljuju druge ljude.
- Gunđavci – često su nezadovoljni i žale se na razne stvari, a izostaje aktivno učestvovanje u predlozima ili pronalaženju rešenja.
- „Ne” ljudi – imaju tendenciju da negativno gledaju na događaje; vrlo su nefleksibilni i rigidni, vide sve što neće funkcionisati i šta je problematično, a jednako ne nude predloge kako bi se problem rešio.
- „Da” ljudi – šta god ih pitate da urade pristaju na sve, a zatim učinak izostane.
Rad ili život sa teškim ljudima je sa razlogom težak, jer se često nosimo sa pokušajima manipulacije i prebacivanja odgovornosti sa sebe na drugog. Može biti manifestovano na razne načine – kroz uvrede, pretnje, agresivne ispade i nekontrolisani bes, navaljivanje, kršenja prava da postavimo svoje granice kroz insistiranje, snishodljiv odnos, razna ulagivanja …
Iako je rad sa teškim ljudima mučan, tu smo u donekle boljoj poziciji, nego ako je to neko od članova porodice, jer to najverovatnije znači da je porodična dinamika i život sa takvom osobom ostavila posledice po psihološko i emotivno funkcionisanje, te je moguće da je potreban psihoterapijski rad.
Ipak, možete ovakvu osobu imati na poslu ili nekom svom drugom privatnom okruženju. Ostajanje dugo u okruženju ili saradnja sa ovakvim ljudima može da ugrozi mentalno zdravlje ili u najmanju ruku da osetimo ozbiljan pad energije.
Uvek će biti ljudi koji će pokušavati da manipulišu, stoga, bitno je da naučimo da prepoznamo oblike manipulacije i naučimo kako da ih izbegnemo, da se ne upecamo. U nastavku teksta ponudiću par tehnika koje možete da upotrebite kako se ne biste uvukli u komunikaciju koja ničemu ne vodi, nije svrsishodna i pretežno se sastoji od manipulativnih pokušaja da sagovornik izbegne odgovornost.
Pokvarena ploča – tehnika koja se sastoji od toga da unapred pripremite neku asertivnu rečenicu koju ćete uporno ponavljati u razgovoru sa teškom osobom. Evo najjednostavniji primer, ako imate posla sa osobom koja je sklona navaljivanju, iako ste već objasnili zašto nešto ne želite. Dovoljno je da se držite proste rečenice: „Hvala, neću.“ Svaki put kada dođe do pokušaja da se pređe granica, ponovite. U nekom momentu možete da skratite samo na: „Neću“. Sad je jasno zašto se tehnika zove pokvarena ploča. Verovatno ćete sami sebi tako zvučati. Ne objašnjavajte se, ne smišljajte dodatne razloge i izgovore, jer je to onda prilika da se razgovor proširi i da izgubite kontrolu. Samo ponavljajte – kratko i jasno.
Nepecanje na pomeranje sadržaja – primenjujemo kada osoba sa kojom razgovaramo želi da manipuliše tako što pomera fokus razgovora na neki drugi sadržaj koji nema veze sa početnom temom razgovora koja je u suštini bitna; važno je da mi ostanemo u temi i vraćamo sagovornika na ono što je bitno i ne dozvolimo da skliznemo na neku drugu temu. Mnogi ljudi osećaju nelagodu što moraju da vraćaju sagovornika, ali imajte na umu da oni namerno skreću temu, a ne zato što imaju pad koncentracije ili loše komunikacijske veštine. Ne ustručavajte se, istrpite osećaj nelagode i pozivajte ih da se vratite na temu koja treba da je središte razgovora.
Odlaganje – ukoliko osoba sa kojom razgovaramo je vidno emocionalno preplavljenja (besna, preplašena, uznemirena…) i procenjujemo da nije najbolji momenat da ostvarimo komunikaciju, možemo da je odložimo. Ako neko nije emocionalno stabilan neće moći da prati i procesuira razgovor, stoga nema ni vajde takav razgovor voditi u tim trenucima. Ukoliko smo mi ti koji smo emocionalno preplavljeni ili procenjujemo da nemamo dovoljno informacija da bismo adekvatno odreagovali, možemo da tražimo da se komunikacija odloži na određeno vreme kako bismo se stabilizovali, trezveno razmislili ili prikupili potrebne informacije.
Voditi razgovor sa teškim ljudima je zaista izazov. Ipak, još jedna važna stvar koja nekad mnogo pomaže je zauzeti neodbrambeni stav. Ovo ljudi teško prihvataju, jer većina se rukovodi da ako je napadnut treba da se brani. Međutim, na taj način ne jačate, nego slabite. Braneći se emotivno se involvirate, gubite trezvenost i lakše ćete se uloviti u mrežu manipulativne komunikacije.
Probajte da vežbate tzv. neodbrambene odgovore tipa:
-To je vrlo zanimljivo.
-Ah, razumem.
-Žao mi je što to ne odobravaš.
-Daj mi vremena da razmislim o tome.
-Žao mi je što te je to povredilo/uznemirilo.
Ovakvi kratki odgovori su delotvorni da ponekad prekinu začarani krug manipulativnih dosetki, jednako tome, ne ostavljaju prostora da se sagovornik uhvati za nešto što bi mu omogućilo da iskoristi protiv vas.
Ako vidite da ne možete sami, potražite podršku kolega, prijatelja, drugih bliskih članova porodice ili stručnog lica. Pronađite koje je za vas najbolje ili optimalno rešenje u kontaktu sa ovim osobama. Razmatrajte svoje opcije, zdravlje ipak treba da bude na prvom mestu.
Tekst pisala: Vanja Orlović, MA psiholog
Zakazivanje online psihološkog savetovanja na: vanja4clients@yahoo.com.
Priključite se mojoj Facebook stranici ili Instagram profilu.
Dobro došli.
Psiholog Vanja Orlović • Psihološko savetovanje 
Leave a comment