Panični napad je iznenadni osećaj veoma jakog straha ili izrazite neprijatnosti i nelagode koji se najčešće opisuje kao osećaj da će nam se nešto strašno dogoditi nešto strašno – imamo osećaj da ćemo umreti, izgubi kontrolu nad sobom, srušiti se ili poludeti, i propraćen je intenzivnim telesnim senzacijama.
Iako napadi panike NE traju dugo (maksimalno 30 do 45 minuta), subjektivni osećaj je da traju znatno duže, a tokom samog napada osoba ima osećaj da nikada neće prestati. Telesni simptomi su vrlo izraženi i intenzivni da osoba misli da će umreti.
Za vreme paničnog napada naše telo je u povećanoj meri uznemireno, te doživljavamo razne telesne simptome. Recimo: nedostatak vazduha ili otežano disanje, ubrzan rad srca i/ili preskakanje srca, vrtoglavicu, nesvesticu, trnjenje, gubitak osetljivosti na dodir u prstima, rukama ili nogama, gušenje, preznojavanje, podrhtavanje, vrućinu, hladnoću, mučninu, napetost, zamućen vid. Takođe i subjektivne doživljaje da stvari oko nas nisu stvarne ili da smo se izmenili (depresonalizacija i derealizacija), osećaj da ne možemo da govorimo ili mislimo normalno, strah da ćemo umreti, pasti u nesvest ili izgubiti kontrolu nad sobom, osećaj da ćemo poludeti ili ponašati se nenormalno.
Nemaju svi ljudi iste simptome niti se javljaju svi nabrojani. Ali, nekoliko simptoma su najčešći koje čujem u praksi. To su otešano disanje, ubrzan rad srca, vrtoglavica ili nesvestica. Upravo taj osećaj otežanog disanja, vodi nas da pokušavamo da se „nadišemo vazduha“, što dalje vodi u unošenje u organizam veću količinu kiseonika nego što nam je potreban, a to vodi ka ubrzanom radu srca, te vrtoglavici.
Često u filmovima i serijama možemo videti da ljudi dišu u kesu kada krene napad panike. Poenta takvog disanja je da se u organizam unese ugljen dioksid i na taj način izniveliše količina kiseonika. Nema potrebe da se nosi kesa sa sobom, dovoljni su vam vaši dlanovi koje ćete spojiti i prekriti nos i usta, potom u njih disati. Disanjem u dlanove i usmeravanjem fokusa pažnje na isto, dovodi do umirivanja telesnih simptoma.
Ubrzan rad srca često dovodi ljude do zaključka da je u pitanju bolest srca tj, da će doživeti infarkt.
Neki podaci ukazuju da je skoro svaka četvrta osoba bar jednom tokom svog života iskusila panični napad, no ukoliko se zadržalo na jednom, eventualno dva, to ostaje neprimećeno. Međutim, česti panični napadi vode u panični poremećaj, a napadi panike mogu ozbiljno da naruše kvalitet života. Od izbegavanja javnih mesta i ljudi iz straha da bi se baš na tim mestima mogao desiti, da će se obrukati svojim „nenormalnim“ ponašanjem, da će pasti u nesvest i td. Tada se dešava da se pribegava raznim strategijama izbegavanja, od nemogućnosti da se osoba izloži odlasku od kuće bez pratnje, pa do retkih odlazaka od kuće odnosno sigurne zone. Dakle, osoba sebi ograničava i sputava kretanje, što dovodi do pada kvaliteta života.
Iako većina ljudi ne razume kako je došlo do paničnih napada, oni nikad ne dolaze iz čista mira. Svakom paničnom napadu prethodio je događaj koji je bio okidač. Ti događaji se razlikuju od osobe do osobe. No, najčešće su to događaji koji od nas zahtevaju da se prilagodimo nekim novonastalim situacijama za koje mi trenutno nemamo dovoljno veština, adekvatnu podršku ili smo jednostavno bili dugo izloženi hroničnom stresu, te smo fizički i psihički iscrpljeni. Evo samo nekih okvirnih primera: nakon porođaja, razvoda, gubitka voljene osobe usled smrti, gubitak posla, tokom mamurluka, tokom odvikavanja od pušenja, alkohola, psihoaktivnih supstanci, kontantna izloženost stresu, mentalnom ili fizičkom naporu…
Da bi se postavila dijagnoza paničnog napada, potrebno je da osoba prvo uradi sve potrebne lekarske pretrage, što najčešće uključuje pregled srca tj. EKG, ali i pregled štitaste žlezde, jer njen nepravilan rad može da ima slične simpotme sa paničnim napadom. Ankisionznost i panični napadi su često usko povezani. U osnovi anksioznosti je osećanje straha. Jeste da je ovde u pitanju iracionalan strah, ali ga naše telo manifestuje jednako kao da smo u ozbiljnoj životnoj opasnosti. To dovodi do oslobađanja adrenalina, mišići se grče, spremni na borbu ili bežanje. Stoga, i vratni i rameni mišići su stalno napeti što može da ima za posledicu smanjenu cirkulaciju u tom delu. Neretko, ljudi sa vrtoglavicama psihološke prirode su imali bar jedan panični napad u svom iskustvu. To su tzv. psihogene vrtoglavice. Važno je da se prvo obave sve neophodne pretrage na koje će vas uputiti lekar opšte prakse (magnetnu rezonancu glave, detaljno ispitivanje vestibularnog čula, dopler krvnih sudova vrata i glave, EEG). Ukoliko su svi rezultati u redu, i isključe se uzroci fizičke prirode, tada lekar opšte prakse uglavnom zakaže susret kod psihologa. Zadatak psihologa je da objasni šta se to sa vama trenutno dešava, da vas informiše o paničnim napadima, odnosno da uradi tzv psihoedukaciju.
Nažalost, jedan broj klijenata nakon što prihvati činjenicu da je problem psihološke, a ne fizičke prirode, počne da doživljava strah od budućeg napada ili „strah od straha”, uz redovnu zaokupljenost idejom kada će se napad ponovo dogoditi.
Dobre vesti su da panični napadi imaju pozitivnu prognozu, odnosno redovnim odlaskom kod psihologa napadi panike mogu se uspešno tretirati i svesti na minimum ili čak u potpunosti prevazići, tako da osoba može da nastavi da vodi funkcionalan i kvalitetan život. Ali, to traži aktivnu ulogu samog klijenta. Ukoliko klijent pristupi psihoterapiji ozbiljno, izdvoji svoje vreme, bude strpljiv, uloži trud, te neguje motivaciju da će uspeti i ne podlegne iskušenju da batali sve, i bude spreman da preispita svoje dotadašnje načine razmišljanja, ponašanja i reagovanja, istrpi neprijatnost koja ide uz to, tada su dobri rezultati realno očekivanje. No, dešava se da klijenti promene po nekoliko psihologa, ne zadržavajući se duže od nekoliko seansi. Čarobni štapić ne postoji. S druge strane, mnogi ćute i trpe, ne traže nikakvu pomoć nego pate. Napadi panike mogu da utiču na vaše samopouzdanje, da se osećate usamljeno, izolovano, da vas niko ne razume, da ste „ozbiljno poremećeni“, da ste nesposobni i td.
Iako je panični napad vrlo intenzivno iskustvo propraćeno telesnim senzacijama od paničnog napada se NE umire.
Par smernica kako da se umirite tokom paničnog napada.
*Fokusirajte se na neki obližnji predmet. Usmerite pažnju na to kako izgleda (boja, struktura, oblik, namena…)
*Dišite duboko (4 sekunde udah – 4 sekunde zadržite dah – 4 sekunde izdah). Ponovite nekoliko puta.
*Sklonite se na neko mirnije mesto od tog na kojem ste.
*Podsetite se da se od paničnog napada ne umire i da ono što vam se dešava je anksioznost. Stvarna opasnost ne postoji.
Ukoliko ste do sada ustanovili da imate panične napade i jasno vam je da vam narušavaju kvalitet života, potražite stručnu pomoć (psiholog, psihijatar, psihoterapeut), suočite se i pozabavite svojim problemom. Panični napadi su rešivi. Zaslužujete da vodite kvalitetan život.
Tekst pisala: Vanja Orlović, MA psiholog
Zakazivanje online psihološkog savetovanja na: vanja4clients@yahoo.com.
Priključite se mojoj Facebook stranici ili Instagram profilu.
Dobro došli.
Psiholog Vanja Orlović • Psihološko savetovanje 
Leave a comment