Mi ljudi smo svesna bića, i kao takvi imamo sposobnost da procenjujemo sebe i druge u svetu koji nas okružuje. Kada tu našu sposobnost koristimo kako bi procenili neku svoju vrednost ili vrednost nekih naših aspekata onda govorimo o samopouzdanju. Dakle, samopouzdanje je posledica načina na koji vidimo i mislimo o sebi, kao i kako vrednujemo sebe.
Samopouzdanje nije osećaj, nego posledica naše procene i percepcije vlastitog bića. Kao takvo, samopouzdanje u najvećoj meri zavisi od nas samih. I to je dobra vest, jer to znači da postoje načini kojima možemo pomoći sebi i uticati na njega. Što realnije sebe procenjujemo i što spremnije prihvatamo sliku o sebi to ćemo biti bliže zdravom samopouzdanju.
Kada ljudi imaju izrazito negativnu sliku o sebi i svojoj ličnosti tada i njihovo samopouzdanje trpi i pate od niskog samopouzdanja. S druge strane, kada se precenjuje vlastita ličnost i sposobnosti, onda osoba gradi visoko samopouzdanje, koje nije utemeljeno u realnosti i vrlo je krhko.
Kada nekog vidimo samo kroz njegove dobre osobine, zanemarujući njegove mane, mi tu osobu idealizujemo, npr. to se dešava kada se zaljubimo. Isto tako ako vidimo u nekome samo ono što nama ne valja, a zanemarujemo njegove dobre strane ličnosti, najverovatnije je da takvu osobu nećemo voleti i/ili neće nam prijati njeno društvo. Ista stvar je i kako vidimo sebe. Uzimanje u obzir celokupnu svoju ličnost i uravnotežavanje slike o sebi nas vodi ka zdravom samopouzdanju.
Zašto je zdravo samopouzdanje važno? Zato što nam pruža mogućnost da svoj život živimo kvalitetno, ali i da ga živimo autentično.
No, šta je to što nas najčešće vodi da kreiramo lošu sliku o sebi:
- Ne poredite se sa drugim ljudima – to je najčešći razlog zašto ljudi pate od niskog samopouzdanja. Jedinke smo za sebe i razlikujemo se po životnim pričama, okolnostima, genetici, potencijalima, resursima i td. Ako se poredite sa drugima, znači da treba da budete neko drugi, što vas ne vodi ka vašoj životnoj priči nego, zapravo, nečijoj tuđoj. Čovek treba da gradi svoj put, uz pomoć svojih resursa, kapaciteta i potencijala koje ima. Poredite se sa sobom i svojim postignućima, sagledajte svoje napretke i uspehe.
- Ne tražite odobrenja od drugih – život se sastoji od niza pokušaja i pogrešaka, ali i od donošenja raznih odluka. Prvo, u redu je da pogrešimo – tako učimo. Greške su dozvoljene i poželjne ako iz njih učimo. Drugo, ako stalno tražimo da nam drugi aminuju naše odluke, onda nismo samostalni i drugima dajemo moć da upravljaju našim životima. Sve što možete vi uradite sami, prihvatite odgovornost (i zasluge) za ishode (i dobre i loše), probajte ponovo… U situacijama kada zaista ne ide, ok je da potražite pomoć, savet… Na ovaj način gradite oslonac u sebi, a ne u svojoj okolini.
- Ne odustajte od svojih potreba i želja – u životu je važno da osećamo ljubav prema drugima, ali i prema sebi. Zanemarivanje svojih želja i potreba nije odlika ljubavi. Ako cveće ne zalivate vodom, ono će uvenuti. Uradite što želite, što je dobro za vas, a druge ne ugrožava, izrazite svoje stavove i odbranite sebe onda kada vidite da je to potrebno, tako gradimo ljubav prema sebi.
- Naučite da kažete „NE“ – ovo najteže pada ljudima sa niskim samopouzdanjem. Svaki put kada ste rekli Da, a mislili ste Ne, naštetili ste sebi i svom samopouzdanju. Vratimo se na to šta je samopouzdanje – slika o sebi. Istrajte u svojim granicama, imate pravo da nešto ne želite.
Samopouzdanje se gradi. Rad sa psihologom na osvešćivanju svojih iracionalnih uverenja, negativnom slikom o sebi, učenju kako postaviti zdrave granice, pomaže vam da realno sagledate i prihvatite svoje biće.
Nažalost, ljudi se često okreću savetima iz tzv. pozitivne psihologije, raznim motivacionim govorima. Problematika oslanjanja samo na ovaj pristup je što se vrte univerzalne poruke, ali se ne bave vama i vašom ličnošću. Može eventualno da pruži kratkoročno samopouzdanje bez realne osnove, i pri prvom suočavanju sa realnim životnim situacijama se raspada.
Svako je individua za sebe i svako se mora lično pozabaviti svojom slikom o sebi tj. samopouzdanjem.
Tekst pisala: Vanja Orlović, MA psiholog
Zakazivanje online psihološkog savetovanja na: vanja4clients@yahoo.com.
Priključite se mojoj Facebook stranici ili Instagram profilu.
Dobro došli.
Psiholog Vanja Orlović • Psihološko savetovanje 
Leave a comment