Reč narcizam u današnjem konteksu, zbog nestručnog korišćenja, ostala je na nivou opisa isključivo patologije. Kako je u psihologiji mnogo toga na kontinuumu tako i narcizam se kreće od zdravog ka patološkom, odnosno narcistički poremećaja ličnosti.
U samoj psihologiji promenu u posmatranju narcizma, uvodi Heinz Kohut gde i nastaje njegov najveći doprinos psihologiji, razumevanju narcizma i emocionalnog razvoja. U svojoj Self – psihologiji on prestaje da posmatra narcizam kao patologiju, već kao normalnu razvojnu potrebu, koja ako nije zadovoljena, dovodi do pukotina, rana u Selfu. Kohut pomera fokus sa patologizacije i usmerava je na pitanje koja potreba kod čoveka nije zadovoljena, pa su sadašnja ponašanja posledica toga.
On, dakle, govori o važnosti zadovoljenju ovih potreba. Koje su to naše narcističke potrebe u ranom dečijem razvoju?
Potreba za idealizacijom – odnosno imati kraj sebe stabilnu, mirnu i jaku osobu da bi se pounutrila stabilnost i samoregulacija.
Potreba za validacijom – da nam validiraju emocije, iskustva i vrednost, kako bismo osećali ličnu vrednost i vrednost svojih osećaja i iskustava.
Potreba za ogledanjem – odnosno da smo viđeni, potvrđeni i priznati, da bismo pounutrili vrednost i živost.
Potreba za blizanaštvom – odnosno da smo nekome slični i da pripadamo, da bismo izgradili osećaj identiteta i povezanosti.
Potreba za pozitivnim rivalstvom – potrebna nam je osoba koja će biti dobronamerni protivnik, kako bismo oformili autonomnost Selfa i zdrave kompetencije.
Potreba za selfobjektnom efikasnošću – potrebno nam je da osetimo da možemo da doprinosimo i da naše akcije mogu da utiču na druge i okruženje, da imaju efekta, da bismo razvili osećaj sigurnosti u delanju (sposobni smo da načinimo promenu).
Potreba za sinhronizovanošću – potreban nam je drugi sa kojim smo naštimovani, odnosno osećamo povezanost sa drugim.
Detetu je za razvoj potrebno da bude viđeno i potvrđeno, da bi osećalo da ima vrednost. Potrebno mu je da ima nekoga na koga može da se osloni, da bi izgradilo unutrašnju stabilnost. Takođe, da oseća da nekome pripada i da je nekome sličan, da bi imalo osećaj identiteta. Treba da razvije sopstvenu moć, ambiciju i inicijativu, da bi postalo samostalno i kreativno. I potrebno mu je da oseća sklad u sebi, da bi imalo kohezivan, stabilan Self.
Ako ove potrebe izostanu, Self ostaje ranjivo, krhko i gladno regulacije spolja. U suštini kada su potrebe zanemarene, onda se unutrašnje Ja razvija oko rana, a ne oko snage.
Vanja Orlović
Zakazivanje psihološkog savetovanja na: vanja4clients@yahoo.com.
Više o zakazivanju termina za analizu snova možete da pročitate ovde.
Za praćenje mojih autorskih postova, priključite se mom Instagram profilu.
Psiholog Vanja Orlović • Psihološko savetovanje 
Leave a comment