Tolerancija na frustraciju je jedna od razvojnih faza u kojoj se učimo da podnosimo životna osujećenja želja i potreba, učimo se strpljenu, da tolerišemo, podnosimo, da ne stavljamo zahteve na druge i sebe. Koliko uspešno se ova faza prošla, pokazaće najbolje kasnije životne situacije i kako se osoba nosi sa izvesnim izazovima sa drugim ljudima, u poslu, u ophođenju prema sebi i drugim ljudima.
Postoje ljudi koji teže podnose rivalitet i plaše se degradiranja sopstvene “muškosti” ili “ženskosti”. Raskidi i razvodi, generalno prekidi odnosa, za njih predstavljaju velike okidače. Ostavljanje za njih dolazi iz mesta polne sujete. Vrlo često se rukovode rečenicom “Moj/a ili ničiji/a.” Zapravo, ono što je sržni problem ovde je mogućnost poređenja sa nekim drugim, a taj drugi je rival koji ne sme da postoji.
Ovakve osobe uvode mnogo kontrole u svoje odnose, ne bi li izbegli bilo kakvu pojavu neke treće osobe.
Muškarci sa smanjenom tolerancijom na rivalitet često ne žele da njihovi partneri rade, jer radno okruženje predstavlja prostor u kom se može pojaviti neko treći. Žene, sa druge strane, kontrolišu jednako kretanje partnera, na način da nadziru svaki korak i minutažu. Zapravo, ono što je suština kod oba pola jeste da se partner ograniči situaciono i prostorno kako bi se smanjila verovatnoća za upoznavanjem nekoga ko bi potencijalno mogao postati pretnja po odnos. Naravno, ta pretnja može biti bilo ko.
Muškarci takođe gaje verovanje da žena koja je za brak ili vezu, mora da bude nevina ili sa što manje partnera, kako ne bi imala sa kim da ih upoređuje. To su pojedinci koji su često opsednuti prethodnim vezama svog partnera, često nabijaju na nos to što partner ima bilo kakvu prošlost, odnosno prethodne partnerske odnose. Oni u tome vide konkurenciju i takmičenje koje žele da izbegnu, tj ne mogu da tolerišu.
Često su oba pola skloni da ističu svoja moralna načela, poštenje i vernost u vezi, pa iz svojih strahova, osuđuju svako iole, po njihovoj proceni, slobodnije ponašanje (sve su to švaleri, kurve i drolje). U odnosima postavljaju preteran zahtev za izvesnošću, prisutna je izražena ljubomora, kontrola i posesivnost.
U radnom okruženju izbegavanju da se ističu, kako bi smanjili mogućnost da se izlože zavisti, rivalitetu i upoređivanju. Ali, takođe može postojati i strah od uspeha, te potisnuta krivica, jer mogu svoj vlastiti uspeh doživeti kao nešto na šta nemaju pravo.
Bes koji nastaje iz povređene sujete može da se prikriva ili pokazuje otvoreno. Prikriveni bes koji nastaje iz nemogućnosti da se iskontroliše i održi odnos, ove ljude može da odvede u konstantno iluzorno takmičenje sa protivnikom, iscpljujući sebe, može se javiti samoprezir, osećaj depresivnosti, odustajanje od želja iz osećaja manje vrednosti. U otvorenom pokazivanju besa, osoba se iskaljuje i otvoreno optužuje svog neprijatelja, bilo to partner, šef ili neka treća osoba.
Mačo muškarac i Fatalna žena
Naravno, postoji i obrnuta varijanta nepodnošenja rivala. Postoje ljudi koji su iz svog osećaja inferiornosti i nemogućnosti da podnose rivale, pribegli mehanizmu u kom su oni uvek pobednici. Svako koga doživljavaju kao pretnju, obezvrede i stavljaju se u superiornu poziciju.
Kod muškaraca vidimo kroz gajenje imidža Mačo muškarca, a kod žena se to oslikava kao žene Zavodnice i Fatalne ljubavnice. Ovi ljudi su često usmereni na simbole koji su odraz polne moći, okupirani su statusnim simbolima. Muškarci uglavnom svoju superiornost pokazuju korz novac, prestiž, luksuz u raznim oblicima, dok žene ističu svoju superiornost kroz nakit, skupu markiranu garderobu, naglašavaju aktraktivnost. Kompleks inferiornosti ovde se prenaglašava kroz materijalne simbole. Poenta je biti superiorniji i ne susresti se sa drugim koji je bolji. Ukoliko se to desi, a hoće pre ili kasnije, tada osećaju nemoćan bes, a na neprijatelja se usmerava mržnja, koja je zapravo mržnja prema sebi i svom osećaju manje vrednosti.
Ono što na kognitivnom nivou muči ove ljude jeste zahtev da moraju biti savršeni, a ako to nisu, onda su bezvredni. Jedan rigidan, ekstreman stav, koji ih mnogo muči iznutra. Nema sredine, u terminima su ili-ili. Ili sam savršen/a ili bezvredan/na je ono što ove ljude duboko proganja. Neprihvatanje sebe i nespuštanje ekstremnih zahteva, vodi ih u večito jurcanje ka spoljašnjem sticanju moći i statusa. Dok emotivno muče muku sa samoprezirom i projektovanom mržnjom ka drugima.
Vanja Orlović, Master psiholog, analitičar snova
Zakazivanje online psihološkog savetovanja na: vanja4clients@yahoo.com.
Više o zakazivanju termina za analizu snova možete da pročitate ovde.
Za praćenje mojih autorskih postova, priključite se mom Instagram profilu.
Psiholog Vanja Orlović • Psihološko savetovanje 
Leave a comment