Sve disfunkcionalne porodice imaju jedno zajedničko uslovljenu ljubav. Kontrola, vezanost, krivica, žrtva često se zamenjuju rečju Ljubav, ali ona to nije.
U svom zdravom i istinskom obliku nije konfuzna, a ni bolna. Ona je:
Prisutna – ne beži kada postane teško
Neuslovljena – ne traži da se menjamo da bi bili voljeni
Priznajuća – drugi nas vidi i prihvata celog, ne samo ono što je zgodno
Slobodna – ne guši, ne prisiljava, ne vezuje, već pušta i podržava.
Voleti duboko i intenzivno bez gubitka sebe.
U mnogim porodicama Ljubav mora da se zasluži, brojna su očekivanja, bespotrebna pravila. Tako se stvara zaborav u nama da iz Ljubavi dolazimo, da je ona svuda oko nas, i da ona nije ni naše pravo, nego mi jesmo – potrebno je da se prisetimo.
Ljubav nije nagrada ona je Istina iz koje potičemo.
Kada ljudi kažu „Ja zaslužujem Ljubav“, tada su je već stavili u trgovinu, razmenu, promet. Na taj način prestaje da bude stanje i postojanje, postaje predmet. Ljubav nije sredstvo posedovanja ni zasluga. Ona je duhovni proces u kome je svaki odnos u našem životu šansa da se odbaci stari, nefunkcionalni identitet, da rastočimo iluzije i uverenja koja nas koče, prilike da otvorimo srce i dozvolimo transformaciju.
Ali, Ljubav je i destrukcija. Boginja Kali predstavlja energiju uništenja, transformacije i oslobađanja, nju ne zanima mir, već Istina. Ona ne uništava ljude, već njihove iluzije, strahove, neznanje. Uči nas kako da kroz mantru Uništi-Oslobodi-Preobrazi spoznamo iluzije koje nam stoje na putu kako bismo ostvarili kontakt sa vlastitom dušom. Iako deluje zastrašujuće, ona je neumoljiva zaštitinica, koja kroz svoju strašnost ne dozvoljava da ostanemo zarobljeni u iluziji. Univerzum je u konstantnom kreiranju i razaranju, sve što ne služi biva uništeno i preobraženo. Sila koja razara staro da bi napravila mesto za novo. Baš tako i u našim životima, ponekad bolni periodi, razne destrukcije, vode nas ka oslobođenju. Zato je put naše duše put brojnih destrukcija.
Tako je Ljubav jedinstvo destrukcije i stvaranja koja se prepliću. Zlo i dobro. Svetlost i tama postaju jedno.
Alhemičari ljubavi vide tuđe rane, pomažu u njihovom isceljenju, ali ih ne nose umesto drugih. Iz svog magnetizma duše druge pozivaju i pomažu im da se prisete Ljubavi kao svete Istine. Silaze u tamu, svesni, bez straha i zavisnosti, da bi uneli svetlost.
Transformacija i uzdizanje.
Iz Senke ka svetlu.
Iz mraka, iz bola potrebno je stvoriti nešto sveto.
Ljubav je celoživotna praksa i učenje kako sebe i drugog da volimo, odnosno kako da prihvatimo sebe u vlastitoj i druge u njihovoj Istini.
Sjajno. Kombinacija tekstova sa dozom racionalizma,prosvetiteljstva,psihologije,drevnih shvatanja i mitova,ali u smislenoj i svrsi shodnoj formi. Slovo o ljubavi,onoga ko razume da je ljubav pre svega duševno stanje u kojem jesmo ili nismo ili najčešče jesmo u nekoj meri. Nikada ne zaboraviti da drugi nisu mi. I nema svako isti emotivni,a ni intelektualni kapacitet. Bilo bi veliki dar moći ući u telo druge osobe. Pa zaista osetiti te razlike. Ali to nije moguće. Verujem da su jako velike.
Nex, hvala na komentaru i lepim rečima. Da, ljubav kao mistično iskustvo tako teško se opisuje rečima, jer je stvar doživljaja. 🙂
Učimo, vežbamo, širimo kapacitet za ljubav i nećemo biti zakinuti za milost. 🙂
Lep pozdrav.