POTISKIVANJE: kako da ga primetimo

Mehanizme odbrane imamo svi, jer su sastavni deo našeg psihološkog funkcionisanja. Prvi ih je opisao Sigmund Frojd 1874. godine identifikujući ih kao strategije koje upotrebljavamo da bismo se zaštitili od neprijatnosti, anksioznosti i bola. Naš um razvija mehanizme odbrane kako bi se lakše nosio sa preprekama i problemima na koje nailazimo u životu kao jedinke koje pripadaju nekom društvu. Definicija iz tog vremena koristi se i danas:

“mehanizmi odbrane su odbrane koje razvija Ego kad je pod pritiskom Super Ega i spoljšnje stvarnosti da bi se nosio sa anksioznošću”.

Zreli mehanizmi odbrane su potiskivanje, afilijacija (traženje pomoći od drugih), altruizam, anticipacija, samoasertivnosti, izbegavanje, humor, i sublimacija. Među nezrele spadaju cepanje, racionalizacija, intelektualizacija, omnipotencija, projekcija i dr. Frojd je opisao 10 mehanizama odbrane, ali se ta lista vremenom proširila.

Potiskivanje je jednostavan mehanizam koji se uglavnom javlja u kombinaciji sa drugim mehanizmima. Kada zbog nečega osećamo nelagodu, mi jednostavno potisnemo – prebacimo iz svesnog u nesvesno. Obično nam je nelagodno da osećamo emocije koje nisu u skladu sa našom slikom o sebi ili koji bi je mogli ugroziti. Potisnute emocije tada se ne mogu obrađivati i integrisati u svesni deo ega, ali deluju na naše ponašanje (kroz projekciju na druge, telesne simptome, psihosomatiku). Emocije koje se najčešće potiskuju su krivica, agresija, tuga (intenzivna), osećanje bespomoćnosti, osećanje zavisti, i zavisnosti, čak i sreće (kada se osoba samosažaljeva “jadan ja” ili tokom samokažnjavanja i dr.).

Razlika između potiskivanja i izbegavanja leži u svesnosti i načinu na koji se nosimo sa neprijatnim emocijama ili sadržajem.

Potiskivanje – mehanizam odbrane kojim “zakopavamo” neprijatne misli, osećanja ili sećanja u nesvesno, kako bismo izbegli bol ili nelagodu. Osoba nije svesna da nešto potiskuje – sadržaj je “zaboravljen,” ali može izazvati posledice kroz simptome poput anksioznosti, snova, telesne nelagodnosti ili ponavljajućih obrazaca ponašanja.
Izbegavanje i odlaganje pak, može biti donošenje svesne odluke da se ne bavimo određenim mislima, osećanjima ili situacijama koje izazivaju nelagodu. Jasno nam je da nešto izbegavamo, ali biramo da se time ne bavimo – često kroz distrakcije ili fokusiranje na druge stvari. Ipak, ovo uključuje mogućnost i poželjnost da ćemo se time baviti kasnije, kada stvorimo optimalne uslove, prođe akutni stres, preopterećenost obavezama, izađemo iz afekta i drugo.

Ako izbegavanje traje dugo, ne dolazi do suočavanja, može se pretvoriti u potiskivanje – jer sadržaj ostaje netaknut i vremenom tone u nesvesno.

Kako prepoznati šta se dešava?

Postavite sebi pitanje: Da li sam svesan/svesna šta izbegavam? Ako znate odgovor, onda je to izbegavanje. Ako se osećate anksiozno ili povređeno, ali ne znate zašto, moguće je da je nešto potisnuto.

Prepoznavanje potisnutih emocija ili sadržaja zahteva introspektivan rad i posmatranje suptilnih tragova u ponašanju, telu i umu.

Fizičke manifestacije – potisnute emocije često se izražavaju kroz telo. Ovo može uključivati: hronične bolove, napetost ili nelagodnost u određenim delovima tela (npr. stomak, ramena, vilica). Iznenadne glavobolje, umor ili osećaj težine bez očiglednog razloga. Ovde možemo da vidimo kako se prepliću somatizacija i potiskivanje.
Intenzivne reakcije nesrazmerne situaciji – ako preterano reagujemo na situacije koje objektivno ne zahtevaju toliku emotivnu reakciju (bes, plač, povlačenje), moguće je da neka potisnuta emocija traži izlaz.
Nemogućnost izražavanja emocija – ako vam je teško da prepoznate šta tačno osećate, moguće je da nešto potiskujete. Recimo, umesto da se suočite s tugom, možda osećate samo “prigušenost” ili emocionalnu otupljenost.
Snovi i simboli – nesvesni sadržaji često se pojavljuju u snovima ili fantazijama kroz simbole. Ako imate ponavljajuće snove ili osećate neku “lebdeću” nelagodu oko određenih tema, to može ukazivati na potisnute emocije.
Osećaj unutrašnje tenzije – kada potiskujemo emocije, često osećamo neobjašnjiv nemir, anksioznost ili krivicu, iako situacija ne zahteva takav odgovor.

Oba ova mehanizma su načini kako se nosimo sa stresom, neprijatnim emocijama i sadržajima.

Zakazivanje online psihološkog savetovanja na: vanja4clients@yahoo.com.