Put odrastanja svodi se na povlačenje autoriteta spolja ka unutra ili kako bi još jednostavnije rekli, da postanemo vlasnici svog života. Na ovom putu primećujemo da smo svoj identitet izgradili verujući onome što su značajni drugi rekli o nama, iako i ti značajni drugi često ni sami nisu prešli put individuacije, odnosno odrastanja. Shodno tome, prenose nezrelost sledećoj, sve dok se u jednoj generaciji ne pojavi osoba koja preuzima teret nezrelosti i krene na put individuacije. Popularno se to danas zove Crna ovca porodice. Međutim, ako se osoba preterano identifikuje sa ovom pozicijom u porodici, zapravo može sebi nesvesno da dodeli upravo jednu od uloga o kojima će biti reč u daljem tekstu. Poziv naše duše i jeste da idemo ka slobodi. Nažalost, taj zadatak ili inicijaciju nisu prepoznali prethodni članovi u jednoj porodičnoj lozi, pa više posla, na neki način, jesu ostavili sledećoj. Da je taj put lak, svi bi pošli njime.
No, svako ko se odvažio na ovaj put susreće se sa spoznajom da mi u našim odnosima nesvesno igramo najčešće tri uloge opisane kroz Karpmanov dramski trougao.
Ovaj trougao uključuje uloge: Spasilac, Progonilac i Žrtva. Predstavlja vezu između lične odgovornosti i moći u sukobima i destruktivnih i promenljivih uloga koje odrasli igraju. Karpman je izabrao termin “dramski trougao”, a ne izraz “konfliktni trougao”, jer Žrtva u modelu ne predstavlja stvarnu žrtvu, već nekoga ko se oseća ili ponaša poput žrtve.
1. Žrtva: Stav žrtve je “Jadan ja!” Žrtva se oseća potlačenom, bespomoćnom, beznadežnom, nemoćnom osobom i deluje da nije u mogućnosti da donosi odluke, rešava probleme, uživa u životu ili postiže uvide. Žrtva će, ako ne bude progonjena, potražiti Progonitelja i Spasioca koji će je spašavati, ali i povećati osećaj žrtve.
2. Spasilac: Stav Spasioca je “Dozvolite da vam pomognem.” Spasilac se, kao pokretač, oseća krivim ako ne pomogne u nevolji. Ipak, njegovo spasavanje ima negativne efekte, nesvesno održava osećaj moralne superiornosti, stoga Žrtvu drži zavisnom i daje joj dozvolu da propadne. Kad Spasilac svoju energiju usmeri na nekoga drugog, omogućava sebi da ignoriše sopstvenu anksioznost, nemanje granica, emocionalnu nepovezanost i td. Stvarni, ali često nesvestan interes Spasioca je izbegavanje vlastitih problema prikrivenih kao briga za potrebe Žrtve.
3. Progonilac: Progonilac ima stav “Za sve ste krivi”. On/a kontroliše, optužuje, kritikuje, opresira, emocionalno manipuliše kroz stid i krivicu, ljuti se, rigidno i superiorno se ponaša.
Dramski trougao nastaje kada osoba preuzme ulogu Žrtve ili Progonioca. Osoba tada oseća potrebu da se u sukob uključe ostali igrači. Tada se Spasilac ohrabruje da uđe u konkretnu situaciju. Ove uloge nisu statične, zbog toga mogu se pojaviti različiti scenariji. Primer: Žrtva može da uključi Spasioca, a zatim da se Spasilac prebaci na ulogu Progonitelja, ali i Spasilac može da završi kao Žrtva.
Ako uzmemo podrobnije da posmatramo vlastita ponašanja i ponašanja drugih, videćemo da se ljudi često nađu u nekoj od ovih uloga. Treba izbegavati postavljanje sebe i drugih na ekstremne pozicije dobar-loš. Pitanje „koja je moja dobit/lična korist od ovog ponašanja?“ vodi u bolje razumevanje svoje nutrine, te davanje sebi prilike da se izađe iz ovih repetitivnih uloga i ponašanja.
Kako možemo da izađemo iz ovih uloga?
- Žrtva treba da probudi Pobednika/Borca odnosno da preuzme odgovornost za sebe i svoju dobrobit, da se usmeri na svoje ciljeve, da probleme posmatra kao izazove kroz koje će učiti i rasti. Iz pasivne pozicije da pređe u aktivnu.
- Progonilac treba da probudi Izazivača odnosno treba da nauči da preuzme odgovornost tako što će se asertivno suprotstavljati drugima kroz istinu i izbegavaće da druge osuđuje, kritikuje i okrivljava.
- Spasilac treba da probudi Trenera odnosno treba da uči da pažljivo sluša i prima tuđa iskustva, osećanja i percepcije, uz akcenat na postavljanje pitanja, s jasnom idejom o odgovornosti tj. da nije njegovo da rešava tuđe probleme, jer tako odmaže da drugi bude aktivni učesnik svog života.
U suštini preuzimanje odgovornosti za svoja ponašanja je ključ za izlazak iz bilo koje uloge. Svesnost svog ponašanja i biranja da odgovorno pristupimo i promenimo poziciju nam omogućava da ne ostanemo u ulozi koja nas uvlači u dramski trougao.
Naše životne godine nemaju veze sa psihološkom i emotivnom zrelošću. Ona se stiče aktivnim bavljenjem sobom i odnosima. Telo ostari, ali individua može da ostane zaglavljena na određenom uzrastu i zapravo nikada da ne odraste.
Uviđanjem koju ulogu dominantno preuzimamo, potom učenje načina kako da zadržimo sebe i ne upadnemo u centrifugu ove igre, omogućujemo sebi da gradimo stvarnije odnose kojima pristupamo tako da ih negujemo na autentičan način, što će tražiti od nas da budemo kreativni, jer izlaskom iz ovih uloga ne vodimo se više obrascima koji su poznati, i duboko ukorenjeni u današnjim odnosima.
Tekst pisala: Vanja Orlović, MA psiholog
Zakazivanje online psihološkog savetovanja na: vanja4clients@yahoo.com.
Priključite se mojoj Facebook stranici ili Instagram profilu.
Dobro došli.
Psiholog Vanja Orlović • Psihološko savetovanje 
Leave a comment