Manipulacija je oblik ponašanja koji za cilj ima ostvarivanje lične koristi bez obzira da li to drugome šteti ili ne. Emocionalna manipulacija je kada se cilj ostvaruje preko izazivanja određenih emocija kod drugog (osećaj krivice, izazivanje sentimenta, pozivanje na ljubav itd.).
Evo nekoliko primera manipulacije:
1. Pasivna agresija: kada osoba neprijatne emocije, na primer ljutnju, ne izražava direktno, otvoreno i transparentno, nego se pribegava prekidu komunikacije dok sami ne shvatite gde ste pogrešili – izaziva se osećaj krivice bez jasne naznake šta ste pogrešno uradili ili npr. putem sarkastičnih komentara.
2. Menjanje teme: kada osoba menja ili skreće sa teme u trenutku kada ste je pozvali da preuzme odgovornost za njhovo ponašanje.
3. Generalizacija: kada se koriste uopšteni termini (nikad, uvek…) pri optuživanju za određeno ponašanje.
4. Targetiranje nesigurnosti: kada osoba namerno usmerava/ističe vaše nesigurnosti iako zna da će vas to povrediti.
5. Sluđivanje (Gaslight): prekrajanje realnosti. Vi ste ti koji niste dobro čuli, videli, ne sećate se dobro, niste dobro razumeli. I pored objektivnih dokaza, osoba nastavlja da vas ubeđuje da niste u pravu.
6. Izvinjenje bez promene ponašanja: kada osobu suočite sa njihovim ponašanjem, dobijete skrušeno izvinjenje, ali već u sledećoj situaciji ponavlja se sličan scenario.
7. Nejednaki kriterijumi: kada ste u odnosu u kom jedna pravila/kriterijumi važe za vas, ali ista pravila/kriterijumi ne važe ili ih druga strana ne primenjuje (njihova su promenljiva).
8. Izazivanje straha: kada vas neko zaplašuje kako bi postigli ono što žele (pretnje).
Manipulacija je maladaptivni oblik ponašanja, u većini slučajeva nastao u detinjstvu, iz nemogućnosti da se na direktan način dođe do zadovoljenja potreba, želja ili ciljeva. Takođe, u većini slučajeva je i naučeni obrazac ponašanja sa roditelja na dete. Može da služi i kao odbrambeni mehanizam od preuzimanja odgovornosti za svoje ponašanje i neprihvatanja realne slike o sebi. Iako može da bude nesvesna, to ne umanjuje štetu koju pričinjava. Ako imate ideju da nekom možete da otvorite oči povodom njihovog manipulativnog ponašanja, onda imajte na umu da ćete potrošiti mnogo vremena, energije i stvoriti sebi razne neprilike u vidu svađa, konflikata i sukoba, a sve to ne mora da rezultuje promeni ponašanja kod druge strane. Svako suočavanje stvara otpor kod druge strane i vi najbolje što možete da učinite jeste da radite na svojoj svesnosti, a druge da pustite da rade na svojoj, ako žele.
Često me ljudi na seansama pitaju, da li ih drugi svesno ili nesvesno manipuliše. Mnogi ljudi postaće mekši ako misle da druga strana ne manipuliše svesno, to vide kao manje zlo, ne nanose štetu namerno. Ipak, ako ste nekome nekoliko puta skrenuli pažnju na njihovo ponašanje, na prelazak vaših granica i kako se osećate povodom toga, onda više nije toliko u sferi nesvesnog, osoba jednostavno nije zainteresovana da promeni ponašanje. Ponekad suštinski to bi mogao da bude vid pasivne agresije, gde osoba govori da nešto ne radi svesno, a zapravo ne želi/neće da uloži napor u sagledavanje i promenu ponašanja, ali ne želi i da se zauzme za sebe i kaže da ostaje pri svom ponašanju, te ta fraza “ne radim svesno” koristi se kako bi se izbegla odgovornost.
Zdrava agresivnost je ono što zovemo asertivnost. Agresivnost je urođena i, ako se ispoljava na društveno prihvatljiv način, omogućava nam da se krećemo kroz život i postižemo ciljeve. Potiskivanje agresivnosti vodi u naknadne eskalacije, eksplozije besa, okretanje agresije ka sebi. Ako nije izbalansirana postaje (samo)destruktivna. Kada kažete nekom NE, jer zaista nešto ne želite da uradite, tada ste zdravo agresivni, odnosno zauzimate se za sebe. Zdrava agresivnost može da izazove neprijatnost kod druge osobe, ali nije ugrožavajuća.
Pasivno agresivno ponašanje se manifestuje tako što osoba svoju agresivnost, ljutnju, neslaganja ili neprijateljstvo ne izražava direktno i konstruktivno nego ispoljava indirektno. Pasivno agresivno ponašanje najčešće upotrebljavaju osobe koje:
– Plaše se da jasno, otvoreno i direktno kažu NE.
– Plaše se da direktno iskažu svoja nesviđanja, neslaganja i nezadovoljstva.
– Plaše se da svoju ljutnju jasno pokažu i verbalizuju.
– Imaju uverenje da moraju uvek i prema svima da budu ljubazni.
Zapravo, data je zabrana na ljutnju, na zauzimanje za sebe i postavljanje granica. Ove zabrane nastaju jer se u porodici prenosila poruka da je ljutnja nepoželjna, negativna emocija, da iskazuje nevoljenje druge strane, i/ili se trenirala bespogovorna poslušnost.
Tri primera pasivno agresivnog ponašanja:
–Odugovlačenje: kada neko ne može da kaže ne, pristane da uradi nešto, a onda odlaže da uradi. Mogu se koristiti izgovori prezauzetost poslom, obavezama, ali u suštini cilj je da se obeshrabre budući zahtevi kako se ne bi ponovo našli u situaciji da moraju da se suoče sa jasnim zauzimanjem za sebe. Vrlo štetno ponašanje, jer vremenom okolina može da ih doživi kao nepouzdane, neodgovorne.
–Česte greške: slično kao i prethodno, s tim da se osoba lati posla, ali pravi razne greške. Takođe, vremenom okolina može da ih doživi kao nepouzdane i kao ljude kojima je potreban monitoring.
–Sarkastični komentari, podrugljivi komplimenti: kada niste sigurni da li je namera kompliment ili uvreda, možete biti sigurni u jedno – osoba se ponaša pasivno agresivno. Iz uverenja da uvek moraju biti ljubazni, ljutnja, neprijateljstvo, osvetničko ponašanje i nezadovoljstva prepakovaće se u „komplimente”
Komunikacija se ne odnosi samo na verbalno izražavanje. Neverbalni deo je jednako važan način prenošenja informacija. Komuniciramo i putem naših čula. Intenzitet dodira može mnogo toga da kaže bez i jedne izgovorene reči. Kada se obe strane osećaju lepo i bezbedno u provođenju zajedničkog vremena bez trenutne potrebe da verbalno komuniciraju, tišina će biti izvor prijatnosti, a komunikacija će se, eventualno, svoditi na neverbalni deo.
Tišina prestaje da bude izvor prijatnosti kada:
– jedna strana bi volela da ostvari verbalnu komunikaciju, ali druga odbija,
– ćutanje se koristi kao pasivna agresija (durenje) ili kada se koristi kao vid kažnjavanja,
– uporno se izbegava neka značajna tema,
– prostor dele dve osobe koje ne žele da ostvare kontakt.
Tišina, ćutanje je takođe oblik komunikacije koji ponekad može da bude vrlo jasan, nedvosmislen i moćno sredstvo za postizanje određenog cilja. Često dosta govori o samoj trenutnoj prirodi odnosa i atmosferi koja se u datom trenutku stvara iz spoja dve jedinke. Pretpostavljam da smo se svi našli u situaciji u kojoj je tišina bila glasnija od bilo koje reči, i u pozitivnom i negativnom smislu. Stoga, tišina može da se koristi kao sredstvo manipulacije tzv. tretman ćutanjem.
Prvi korak je da čovek osvesti manipulaciju kao oblik ponašanja, način da se dođe do željenog ishoda, bilo unutar sebe i/ili u svojoj okolini. Tek kada je doživi kao još jednu dimenziju naše ljudske prirode, onda je u mogućnosti da pređe na sledeći nivo. To je kako da ne postane žrtva, svojih i/ili tuđih manipulativnih ponašanja. A način da se prevaziđe jeste rad na prestanku verovanja u poziciju žrtve, kao i svrstavanje ljudi u kategoriju dobri-loši i radu na tome da se poštuju tuđe granice, tuđa viđenja realnosti, uvažava psihološko-emotivni prostor, kao i da se za svoje želje i potrebe treba otvoreno zauzimati, bez pribegavanja manipulaciji, što uključuje i rad na prihvatanju odbijanja kao legitimnog prava druge strane da odbije, a da za to ne bude sankcija.
Manipulativna ponašanja se uče u okviru porodice i samog društva, koja mnoga manipulativna ponašanja odobrava. Na taj način osoba može da ne primećuje manipulaciju kod drugih ili kod sebe, jer je negde takvo ponašanje normalizovano, a negde i jesu prisutna u raznim obrascima koja nosimo sa sobom. Stoga rad na svojim obrascima, načinima komunikacije i izlaženja iz uloga Spasilac-Žrtva-Progonilac jeste i rad na izlasku iz manipulativnih ponašanja.
Tekst pisala: Vanja Orlović, MA psiholog
Ukoliko želite da zakažete online psihološko savetovanje, možete mi pisati: vanja4clients@yahoo.com.
Priključite se mojoj Facebook stranici ili Instagram profilu.
Dobro došli.
Psiholog Vanja Orlović • Psihološko savetovanje 
Leave a comment