Emotivna nezrelost nosi sa sobom dečija očekivanja i magijska mišljenja. Ljudi tada očekuju da ih drugi razumeju bolje nego oni sami sebe. Epidemija nepoverenja u odnosima je jer su očekivanja previsoka, pa se lako osujete, a onda nagomilana razočarenja vode u nepoverenje u svet oko sebe, u sebe i u druge.
Evo kako možemo da radimo na svojoj emocionalnoj zrelosti:
Mogućnost da se imenuje emocija – kada možemo da imenujemo svoje emocije u datom trenutku, onda možemo da se zapitamo zašto se tako osećamo, što nam može pomoći da se bolje emotivno regulišemo. zapisivanje u dnevnik svojih emocijai praćenje situacija, nudi nam mogućnost da učimo gde su naši okidači.
na primer: počinjemo da shvatamo kako nas određene situacije vode u slične emocionalne reakcije.
Validiranje emocija – kada možemo da prepoznamo svoje emocije, i osetimo ih mi ih prihvatamo. Prilazimo im iz pozicije onoga ko ih vidi i oseća, što nam nadalje stvara mogućnost da odlučimo kako ćemo da odgovorimo na situaciju. Naše emocije jesu validne, a prihvatanjem umesto negiranja i potiskivanja dajemo priliku da razmotrimo odgovor umesto da reagujemo iz njih.
Prepoznavanje svojih emocija i njihovo imenovanje je jedini način kako možemo da integrišemo ono što potiskujemo. To što osećamo određene emocije ne znači da ćemo na osnovu njih da reagujemo, ali da bismo došli u priliku da ih transformišemo, iskrenost je neophodna, jer tako ih dovodimo u svest. Ne samo lično, nego i društveno, neprihvatljivo je razgovarati o određenim neprijatnim emocijama i to dovodi do potiskivanja, supresije.
Prihvatanje odgovornosti – prihvatiti svoje greške, umesto da ih negiramo omogućavamo sebi da iz tih grešaka učimo. Jedno od nezrelih uverenja je da tako priznajemo svoje slabosti. A zapravo, sposobnost da preuzmemo odgovornost za svoja ponašanja i emocionalne reakcije, preispitamo ih i korigujemo ako nalazimo da treba, jeste odraz zrele individue.
Šta je to što nas kod drugog ljuti? Da li možda tu istu osobinu i mi imamo, ali ne želimo da je vidimo kod sebe? Ovo je način kako možemo da radimo na svojoj Senci i tako potpunije sagledamo sebe.
Zapisivanje svojih negativnih misli – da li primećujete negativni, ponavljajući unutrašnji govor? Ove misli su često automatske i potrebno je neko vreme da se one osveste. Zapišite misli, potom emocije koje takvi misaoni tokovi proizvode, šta vas stresira? Postoje li neke druge opcije i rešenja kako se može posmatrati ista situacija – ovo je tzv. kognitivna rekonstrukcija.
Nismo sveznajući – emocionalna zrelost nam omogućava da shvatimo i prihvatimo da nemamo sve odgovore, ne znamo sve, i da je za razumevanje sebe i drugih potrebno da držimo svoj um otvorenim za druge perspektive, čak i sopstvene. To nam daje fleksibilnost da kroz neko vreme menjamo svoja mišljenja, odbacujemo stare stavove koji nam ne služe. Ako druge ubeđujemo da je naše mišljenje pravo, druge ubeđujemo da je njihovo mišljenje pogrešno i anuliramo njihova iskustva. Svoje mišljenje uvek možemo da zadržimo ako i posle neosuđujućeg razgovora, smatramo da je naše mišljenje dobro po nas. Ali, iz dopuštanja da čujemo tuđa gledišta, čuli smo neku drugu perspektivu i bolje upoznali sagovornika.
Prihvatiti svoje mane – umesto što često mislimo da sa nama nešto nije u redu i tako sramotimo se zbog svojih mana, kinjimo se zbog njih ili pokušavamo da ih sakrijemo, možemo da vidimo da li možemo da promenimo nešto u vezi sa njima. Ako ne možemo, onda prhvatiti da smo to mi. Za ovo je često potrebno obraditi osećaj stida.
Pauza i odgovor na situaciju – da ne bismo upadali u zamku reagovanja, potrebno je da naučimo da se pauziramo. Vežbajte da odložite razgovor ako vidite da se atmosfera usijala. Većina ljudi zažali zbog svojih grubih reči i naglih reakcija. Ako ste odreagovali burno, prihvatite odgovornost, istražite okidače, potražite uzroke i menjajte ponašanje. Krećite se ka svesnom biranju kako ćete odgovoriti na situaciju.
Naša ljudska priroda dolazi u paketu sa svim prijatnim i neprijatnim emocijama, one nam boje život. Svaki odnos je dinamika između dvoje ljudi, one emocije na koje i sami imamo zabranu, nećemo želeti da vidimo u drugome, blokiraćemo, korigovaćemo, ignorisaćemo, iritiraće nas. Tako zatvaramo, izbegavamo emocionalni prostor da bude otvoren za sve ono što treba da dođe. Ako ne možemo da iskomuniciramo ono što nam je na srcu, svoje emocije, one će poput vode, pronaći svoj put, ali taj način je uglavnom bolniji, dramatičniji.
Emocionalnu zrelost pored emocionalne pismenosti, karakteriše mogućnost samoregulacije. U našim odnosima emocionalni aspekt našeg bića i mogućnost razmene jeste baza za uspostavljanje emocionalnog odnosa. Međutim, taj deo odnosa može da postane nezdrav i da narušava odnos, ukoliko osoba nije naučila kako da se emotivno reguliše, kako da se samouteši, nego prilikom emocionalnog nemira pribegava drugima kako bi je regulisali.
Svako kreativno izražavanje može da pomogne u samoregulaciji. Forme pisanja dnevnika u kom dajemo sebi slobodu da istražimo ono što osećamo. Takođe, ponekad usled naleta raznih emocija koje nam proizvode osećaje, i na taj način krive percepciju, možemo kroz fizičke aktivnosti da propustimo kroz telo. Oni koji shvataju značaj tihovanja, mogu kroz vežbu nepristrasnog posmatrača da sagledavaju svoj emocionalni svet. Tu je, naravno i rad na sebi kroz psihologiju, psihološko savetovanje i psihoterapiju.
Emocionalna zrelost nema veze sa godinama nego koliko smo se bavili ovim svojim aspektom, koliko smo ulagali sebe da razumemo. Ko želi da se bavi sobom, ima mnogo načina, tehnika i vežbi koje u tome pomažu i vremenom će pronaći ono što najbolje radi za njih.
Tekst pisala: Vanja Orlović, MA psiholog
Ukoliko želite da zakažete online psihološko savetovanje, možete mi pisati: vanja4clients@yahoo.com.
Priključite se mojoj Facebook stranici ili Instagram profilu.
Dobro došli.
Psiholog Vanja Orlović • Psihološko savetovanje 
Leave a comment