Posvećujete li pažnju svojim mislima i kako se sebi obraćate?
Da li ste spremni da saslušate svoje emocije?
Pratite li svoje telo, poštujete li njegove granice?
Ukoliko zanemarujemo sebe, telo uz pomoć telesnih simptoma nas poziva da se bavimo sobom.
Ono što zovemo simptomima, kojih bi rado da se rešimo, ustvari su govor našeg tela da treba da se pozabavimo sobom. Što se više oglušujemo, to su simptomi glasniji.
Fridman i Roseman su još 50-tih godina govorili o povezivanju psihosomatike, stila ponašanja i osobina ličnosti, pa su tako dali predlog tip A i B ličnosti kao polove na kontinuumu na kom se osoba može naći.
Tip A – osobe ovog tipa su kompetitivne, borbene, posvećene cilju i napredovanju, trude se da obave što veći broj zadataka u što kraćem roku, efikasni su, užurbani, ali i veoma napeti, negiraju potrebu za odmorom, impulsivni su i lako planu, svojim ponašanjem izazivaju konflikte sa drugim ljudima, žele sve sami da urade, nisu timski igrači i retko delegiraju obaveze, izražen je strah od kritike, perfekcionizam, težnja ka egoizmu. Ovaj tip je u većem riziku od infarkta i srčanih oboljenja.
Tip B (relaksiran tip) – osobe ovog tipa, su suprotnost u odnosu na tip A. Lakše pronalaze ravnotežu između zahteva koji se pred njih postavljaju i svojih ličnih potreba. Karakteristike su: pribranost, promišljeno ponašanje, nije takmičarski nastrojen, smirenost, strpljenje, tromost i delovanje sa pauzama. Oni su daleko manje skloni problemima sa srcem.
Kasnije je ustanovljeno postojanje i Tipa D.
Tip D (distressed) – osobe ovog tipa sklone su nepotrebnim brigama, razdražljivi su i često su preplavljeni neprijatnim emocijama koje potiskuju i skloniji su lošim životnim navikama. Takođe su u riziku od srčanih problema.
Većina ljudi predstavlja mešavinu, tj. negde su na kontinuumu i imaju više ili manje karakteristika jednog od ova tri tipa, retki su oni kod kojih dominiraju u potpunosti obeležja A/B/D tipa.
Naša ličnost nas ne osuđuje na propast. Ukoliko se posvetimo učenju o adekvatnim mehanizama suočavanja sa stresom, kontrolisanju ljutnje i drugih neprijatnih emocija, „katastrofiziranje“, odnosno, postavljanje negativnih ishoda određene situacije počnemo da stavljamo u realan kontekst, naučimo zdravo da postavljamo prioritete i realistično sagledavamo događaje, omogućavamo da naš sistem postigne potrebnu ravnotežu za dobro optimalno funkcionisanje.
Na raspolaganju su i metode opuštanja, tehnike dubokog disanja, meditacije ili joge, koje također mogu pomoći u smanjenju nivoa stresa i hostilnosti. Osvestiti nepoželjne obrasce ponašanja i mišljenja i zameniti konstruktivnijim mehanizmima. Takođe, moramo postati svesni da kompetitivni duh koji se danas nameće je protiv-prirodan, jer je prepun stresa, a nažalost, mnogima je deo svakodnevnice.
Potrebno je razumeti i prihvatiti da su psiha i telo jedno, jer će čovek ako tako bude promišljao o sebi, vremenom mnogo bolje da razume sebe kao neraskidiv sistem, koji kada nije u balansu ima i svoj sistem uzbune, koji suštinski radi za njega, a ne protiv njega.
Tekst pisala: Vanja Orlović, MA psiholog
Ukoliko želite da zakažete online psihološko savetovanje, možete mi pisati: vanja4clients@yahoo.com.
Priključite se mojoj Facebook stranici ili Instagram profilu.
Dobro došli.
Psiholog Vanja Orlović • Psihološko savetovanje 
Leave a comment