Ponekad možemo da čujemo kako ljudi pogrešno koriste ova dva pojma, kao da postoji mišljenje kako su ovo sinonimi (reči istog značenja, različitog oblika). Iz toga, ovo će biti tekst u kojem želim ukratko da objasnim značenje ovih reči kako bismo lakše uvideli njihovu razliku i pravilnije ih koristili.
Intuicija bi mogla biti definisana kao razumevanje ili shvatanje bez svesne misli, opservacije ili razloga. Intuicija je ono kada kažemo kako jednostavno nešto znamo, mada nije nam jasno kako. Zato se intuicija ponekad spominje i kao treće oko, odnosno dodatno čulo. Intuicija se često povezuje i sa senzacijom u stomaku (eng. gut feeling).
Intuicija bi mogla da se objasni i kao spajanje prethodnih znanja sa eksternim zbivanjima koja naizgled mogu da nemaju smisla, povezanost ili su u dalekim asocijacijama. Dakle, sama priroda intuicije je kognitivna sposobnost da se obrade brojne informacije sa prethodnim znanjima, koja u momentu i samoj osobi mogu da nemaju mnogo smisla, ali se manifestuje kao, u zavisnosti od situacije, dobar ili loš osećaj u stomaku. Stoga, intuicija je nešto što možemo da razvijamo tokom života.
Instinkt nije osećaj. Njegova osnova leži u ponašanju, on je bihejvioralnog karaktera. Međutim, to ponašanje nije ni naučeno, ni usvojeno. Instinkt je urođen i biološki je uslovljen. Možemo reči da je to genetska memorija koja se prenosi, recimo, nešto kao paket za preživljavanje. Kao takav, ne može biti potisnut i postoji u svakoj individui. Instinkt je ponašajna reakcija bez promišljanja, a pokrenut je biološkom potrebom.
Najkraće pojašnjenje glasilo bi: intuitivno smo nešto znali, instinktivno smo odreagovali.
Tekst pisala: Vanja Orlović, MA psiholog
Ukoliko želite da zakažete online psihološko savetovanje, možete mi pisati: vanja4clients@yahoo.com.
Priključite se mojoj Facebook stranici ili Instagram profilu.
Dobro došli.
Psiholog Vanja Orlović • Psihološko savetovanje 
Leave a comment