Imamo pravo da ne znamo. I važno je da smo tog svog prava svesni. Ne moramo u svakoj situaciji da znamo sve. Pa čak ni o sebi. Sasvim je ok da nam nije uvek jasno zašto smo postupili na određen način, da ne znamo kako se trenutno osećamo. Upoznati i spoznati svoje biće nije lako. Svako novo životno razdoblje i svaka nova nepoznata situacija i iskustvo donose nam mogućnost da saznamo nešto novo o sebi. Iako smo sa sobom 24 sata, koliko istinski posvećujemo vremena da shvatimo sebe kao ličnost? Individualno je. Neko se sobom bavi više, neko manje. A ponekad nam je potrebno i stručno lice da bi osvestili neke delove svog bića.
Nismo svi jednako emocionalno pismeni. Ponekad ljudi dođu da bi spoznali i osvestili spektar emocija. I zaista ne znaju kako se trenutno osećaju. Kažu, na primer, da su loše, ali ne mogu konkretno da imenuju emocije: „Osećam krivicu, stid, mržnju, prezir, tugu…“ Njima psihologija pomaže da upoznaju svoj emotivni svet, i da nauče da prepoznaju svoje emocije. Kada smo svesni svojih osećanja i kada znamo šta nam one poručuju, lakše nam je da znamo šta nam je dalje činiti.
No, dešava se da u psihološku ordinaciju dođu ljudi koji na većinu pitanja o sebi odgovaraju sa ne znam.
Ne znaju kako se trenutno osećaju, ne znaju šta o tome sada misle, ne znaju zašto su nešto uradili… I tako, iz seanse u seansu. Tada postaje jasno da je ne znam simptom. Svi smo mi dovoljno svesni sebe da možemo u većoj ili manjoj meri dati odgovore na neka pitanja o sebi.
Ne znam je odgovor koji skida ličnu odgovornost. Ako ne znamo zašto smo nešto uradili kako onda da objasnimo svom sagovorniku. Ako ne znamo kako se osećamo kako onda o svojim emocijama da pričamo. Ne znam je način da se sakrijemo od davanja odgovora o sebi.
Ne znam je u funkciji pružanja otpora.
Komunikacija u bliskim odnosima sa osobama koje se sakriju iza ne znam zaista može da bude krajnje frustrirajuća.
Nikog ne možemo da nateramo ni na šta, pa tako i da pristupi komunikaciji na konstruktivnom nivou, ali možemo pozvati drugu stranu da se adekvatno priključi razgovoru i da razmotri svoje odgovore.
Međutim, ne znam se može koristiti i kada ljudi gaje uverenja da to što oni misle ili osećaju, je sramotno, blesavo, ludo, da neće biti shvaćeni i/ili da će biti odbačeni zbog toga. No, i u ovom slučaju ne znam daje mogućnost da se ostane u pasivnoj poziciji i zadrži status quo. Korist od pribegavanja čestim ne znam odgovorima je upravo u održavanju status-a quo, ili nepreuzimanju lične odgovornosti i/ili držanje drugih ljudi podalje od svog unutrašnjeg sveta.
Iluzorno je verovatni da ćemo se osećati dobro u svojoj koži ako se uvek skrivamo. Važno je da u životu možemo da stanemo iza onoga ko smo i šta smo, kako se osećamo, kako živimo svoj život i da stojimo iza svojih odluka koje smo doneli. A to zahteva preuzimanje lične odgovornosti i upravo je to put koji nas vodi nama samima. Na kraju krajeva, mi ljudi smo socijalna bića, povezani smo. Ponekad naš život utiče na naše bliske ljude. Stoga, ponekad jesmo u obavezi da znamo ili bar da težimo da saznamo i da objasnimo sebe onima do kojih nam je stalo.
Tekst pisala: Vanja Orlović, MA psiholog
Zakazivanje online psihološkog savetovanja na: vanja4clients@yahoo.com.
Priključite se mojoj Facebook stranici ili Instagram profilu.
Dobro došli.
Psiholog Vanja Orlović • Psihološko savetovanje 