Donošenje odluka je deo našeg svakodnevnog života. Pa opet, dešava se da neke odluke lako donosimo, a neke nam predstavljaju pravi izazov. Razvojno gledano, što bolje možemo da podnosimo ambivalenciju, to će nam odlučivanje lakše pasti.
Šta je tolerancija na ambivalenciju
Ako ne cepamo realnost videćemo da sve na ovom svetu ima svoje dobre i loše strane, prednosti i mane. Ambivalecija se odnosi na prihvatanje dualnosti i oprečnih emocija koje mogu da se jave ka istom objektu.
Idealna odluka ne postoji. A često pod idealnom odlukom ljudi vide nešto što neće nositi posledice, ili traže kako da se one u potpunosti izbegnu. Perfekcionistički idealno, u tom smislu je izbegavanje krivice odnosno odgovornosti. Ako želimo psihološki da rastemo, krivica je nešto što treba da naučimo da prihvatimo, tj da integrišemo.
Odluke donosimo u datom trenutku na osnovu informacija koje posedujemo, shodno svojim trenutnim kapacitetima.
Međutim, ljudi se takođe plaše kajanja. Šta ako donesete pogrešnu odluku, samo to tek kroz neko vreme shvatite? Pa, to znači da ste sigurno porasli, sada vidite bolje nego ranije. Iskreno, šta bih ja sve uradila drugačije da mi je ova pamet bila u 20-tim godinama. Ipak, ova saznanja ne bih imala da nisam prošla šta sam razvojno morala. I vrlo često tu maštamo, mislimo da bi nam život bio bolji, lepši, lakši, da smo drugačije postupili. Možda bi, možda ne bi. U fantaziji je sve moguće, dok realnost nije toliko fleksibilna.
Kratkoročno kajanje je faza prihvatanja, integrisanja saznanja i tugovanja, otpuštanja drugih opcija. Problem je dugoročno kajanje, kada ne dolazi do asimilacije krivice, a tako i vlastitie pogrešivosti i sposobnosti opraštanja, odnosno prestanak kažnjavanja.
Važna sposobnost koju dobijamo razvijanjem ove emocionalne kompetencije jeste što učimo da se pojavimo za sebe (i druge) i onda kad nam je to mrsko. Odnosno, ona nam omogućava da ne podležemo lako svojim emocijama, već da istrajemo i budemo postojani i onda kada nije lako i jednostavno. Ona je nadogradnja na toleranciju na frustraciju. dakle, ne samo da je važna da donesemo odluku, nego i da je držimo, da ne odustajemo kroz vreme (kako ide odluka odlaska u teretanu i istrajavanje 🙂 )
Jednostavne tehnike
Tehnika koja olakšava učenje ambivalencije jeste formulisanje rečenice tako da spaja, a ne da razdvaja. Primer:
Volim svog partnera i ljuta sam na njega/nju.
Volim svoj posao i trenutno me iscrpljuje.
Želim ove cipele i mislim da su skupe.
Ne cepamo unutrašnji konflikt, prihvatamo obe strane realnosti (i-i) koje se dešavaju u nama, a koje nam se čine kontradiktorne.
Još jedna tehnika koja olakšava da preuzmemo odgovornost jeste da umesto što govorimo MORAMO, kažemo sebi da BIRAMO. Kada vidimo bilo šta kao moranje, zvuči bezizlazno, a to će stvarati unutrašnju napetost. Ako probamo sa biram, onda znači da smo mi ipak u moći da promenimo i da je to nešto naša odgovornost.
Klasičan primer, koji sigurno kažete sebi, ili bar čujete često. „Moram da radim.“ Tačno je, ali i birate. Ukoliko ne radite, to ima svoje posledice, koje očigledno ne želite da budu deo vašeg iskustva, pa ipak radije odete na posao.
Tu je i tehnika problem solving. Kada izlistamo sve za i protiv, uključimo emocionalnu računicu i vidimo šta nam je u datom trenutku i dugoročno povoljno, šta su kratkoročne, a koje dugoročne posledice…
Naravno da je život daleko kompleksniji i neke odluke traže razne veštine, saznanja i znanja. Ako ste u nekim dilemama u svom životu, tu sam za vas. Psiholog ne donosi odluke umesto vas, ne daje vam savete i predloge, već vam pomaže da bolje razumete svoje unutrašnje konflikte ili emocionalne blokade. Kada se to razume i otkloni, vi ćete sami najbolje znati šta je za vas i vaš život odgovarajuća odluka.
Vanja Orlović, master psiholog
Zakazivanje termina za psihološko savetovanje na: vanja4clients@yahoo.com.
Više o zakazivanju termina za analizu snova možete da pročitate ovde.
Za praćenje mojih autorskih postova, priključite se mom Instagram profilu.
Psiholog Vanja Orlović • Psihološko savetovanje 
Leave a comment