U psihologiji, agresivna i seksualna energija se ne posmatraju samo kao impulsi, već kao osnovne pokretačke sile ljudskog bića. Njihovo ispoljavanje, potiskivanje ili preusmeravanje oblikuju ne samo unutrašnji svet osobe, već i obrasce odnosa s drugima. Ove energije potiču iz najdubljih slojeva psihe, iz Id-a, a njihova obrada, regulacija i integracija odvijaju se u susretu sa unutrašnjim objektima, ranom vezanošću i iskustvima iz detinjstva.
One nisu “negativne”, iako često bivaju doživljene kao pretnja ili nešto što mora biti obuzdano. Životne su, sirove, stvaralačke, destruktivne i transformativne u isti mah.
Agresija kao granica, snaga i težnja ka autonomiji
U svakodnevnom jeziku agresija se uglavnom poistovećuje s nasiljem. Ipak, agresija ima mnogo šire značenje. Ona podrazumeva pokretanje, aktivaciju, postavljanje granica, zaštitu selfa, ali i sposobnost za diferencijaciju od drugih.
Agresivna energija je ono što stoji iza prvog “ne” u detinjstvu, iza potrebe da se odvoji, osvoji, učini prostor za sebe. Kada nije bilo dozvoljeno izraziti agresiju, recimo kroz zabranu, posramljivanje, strah od odbacivanja ili zbog internalizovanih roditeljskih figura koje su same bile uplašene ili rigidne, ova energija može biti potisnuta, okrenuta protiv selfa (u vidu autoagresije, somatizacije, depresije), ili pak eksplodirati u neprikladnim kontekstima, jer nije naučila kako da bude simbolizovana i kanalisana.
Seksualna energija kao težnja ka kontaktu i celovitosti
Seksualna energija nije samo u službi genitalnog užitka. U ranom razvoju ona je povezana s vezanošću, bliskošću, telesnim iskustvom sigurnosti i uživanja. Seksualnost je i potreba za kontaktom, za osećajem da je telo mesto prijatnosti, a ne srama ili opasnosti. Kada je seksualna energija prerano pobuđena, zanemarena, posramljena ili interpretirana kao opasna osoba može kasnije u životu doživljavati sopstvenu seksualnost kao nešto strano, sramotno, preteće. Ili je, pak, koristiti kao jedini oblik samopotvrđivanja, jer je to jedini način na koji je naučila da bude viđena.
Seksualna energija je kreativna, životna sila (libido). Ne mora biti usmerena isključivo na njen fizički aspekt, seks. Može se manifestovati kao stvaralaštvo, želja za povezivanjem, unutrašnja vatra. Zdrava forma seksualne energije sadrži i elemente intimnosti, senzualnosti, autentičan kontakt, inspiracija i umetničko stvaranje, radost života, vitalnost. Iskrivljena forma odlazi u opsesivnost, manipulacija, zavisnosti, a ako se potiskuje vodi do gubitka životne radosti.
Dodir dve sile: tenzija između povezivanja i granica
Agresivna i seksualna energija često su u napetom odnosu: jedna traži granicu, druga teži spajanju. U zrelom selfu ove energije mogu koegzistirati i obogatiti emocionalni i relacijski život. Ali kada su ostale zarobljene u ranorazvojnoj dinamici, svaka bliskost može delovati kao gubitak granice, a svaka granica kao gubitak ljubavi.
Potisnute energije ne nestaju, one se prerušavaju. Agresija može postati anksioznost. Seksualnost može postati zavisnost. Obe mogu postati telesni simptomi. Psihoterapijski rad prepoznaje ove prerušene oblike i vraća ih njihovom izvornom jeziku kako bi mogle biti osećajno prepoznate i simbolizovane.
Nije ih cilj “kontrolisati” u smislu potiskivati, već dozvoliti im da budu deo unutrašnjeg pejzaža, bez straha da će preplaviti. Kada su viđene i priznate, one postaju deo kreativne i relacione celovitosti.
Iskoreniti ih ne možemo deo su naše psihičke realnosti i ljudskog postojanja, ali možemo da ih osvestimo, kanališemo i integrišemo kroz psihološki rad, suočavanje sa Senkama agresije i seksualnosti, priznavanje da su deo naše celovitosti, istraživanje kroz snove, umetnost, aktivnu imaginaciju, korišćenje u kreativnom, duhovnom i relacijskom aspektu našeg života.
Psiholog Vanja Orlović • Psihološko savetovanje 
Leave a comment