Jedan od problema današnjeg vremena je iluzija izbora, iz kog se rađa promenljiva i nestabilna atmosfera. Zagazili smo u doba informacija, koje nas zaglušuju. Ali, mi ne možemo da prevarimo prirodu psihe i lekcije moramo da naučimo kako bi do istinskih promena došlo. Zbog toga, sad već, a biće toga sve više, ljudi će gubiti stabilnost i postojanost, svrhu će teže nalaziti i razumeti.
Jedna od vrlo važnih lekcija današnjice jeste usklađenost reči i dela. Informacija je mnogo, ali ne znači da su sve proživljene, iskustveno dokazane. Ova lekcija je vrlo važna i u kontekstu ličnog razvoja, odnosno, da li nešto samo znamo i pričamo o tome ili zaista to živimo. Isto tako, da li je drugi pouzdan i postojan, ili je priča samo performans.
Nekada su se ljudi držali za reč i ona je imala težinu. Poštovanje zajednice se ukazivalo onima koji na ovaj način postižu integritet. Data reč je imala težinu, ličnu odgovornost i kroz nju se sticalo poverenje. Ako prekršimo obećanja data sebi ili drugom, ulazimo u temu poverenja. Koliko verujemo sebi, koliko drugom. Koliko možemo da se uzdamo u sebe, koliko onaj drugi daje realne osnove da mu se ukaže poverenje. Danas se stvari mnogo relativizuju. Imamo više izbora, više slobode, ali isto tako vrlo malu ideju šta sa tim činiti, pa se često mnogo priča, obećava, a malo je jasne usmerene akcije ka ostvarenju.
Iako je psihologija postala prihvaćenija, ljudi i dalje beže od njenih benefita. Malo je ljudi koje zanima kako naša psiha funkcioniše, da bi sami sebe bolje razumeli. Zato je lako upasti u iluzije današnjeg vremena, i često se obitava u sferi dečijih maštarija koje su na sve strane po društvenim mrežama.
Nije potrebno da imamo gomilu hobija, dovoljan je jedan. U japanskoj tradiciji bavljenje hobijem tzv Shumi, nije samo razonoda, već i sredstvo ličnog razvoja. Posvećenost hobiju za njih znači baviti se nečim godinama, pa čak i ceo život, u pokušaju da dovedu svoju veštinu na nivo majstorstva. Hobi se može izroditi u oblik umetnosti, ali i duhovne prakse, gde se uranja u aktivnost kao meditativni čin.
Dakle, vernost onome što smo izabrali da bude deo našeg života, posvećenost tome, nije važno da li je odnos ili aktivnost, uči nas elementima ljubavi. Bez odanosti, sve ostalo su performanse, igre trgovine, interesa i koristi. Ali, to ne znači tupo istrajavanje u nečemu. Naučiti da je spoljašnjost ogledalo naše unutrašnjosti, te propitivanje realiteta, učenja o odnosima, ulaženje u viša znanja, potrebno je kako bismo proširili svoju svesnost i razumeli zašto nam se pojavljuju neke situacije ili osobe u životu. Odavno znamo da slučajnosti ne postoje. Sve sa nama komunicira i daje refleksiju onoga što je u nama. Ovaj svet je projekcija, jedno veliko ogledalo.
No, očekivati brze rezultate nije u skladu sa našom psihom. Potrebno je mnogo rada, strpljenja i ulaganja, učenja raznih svojih lekcija da bi psiha promenila svoj tok. Niko od nas ne može pobediti vreme, ali možemo da prihvatimo određene zakonitosti kako ne bismo upali u zamke. Da bi se ono što stvaramo unutra, manifestovalo spolja, potrebna je realna, zrela upornost, a to ne ide brzo kao na Instagramu.
Odnosi takođe danas mnogo trpe jer ne postoji bazična sigurnost u njima i istrajnost da se bude uz drugog. Ranije su odnosi duže trajali, jer se nije imalo kud, ali se i život gledao više kroz stoicizam. Ne može uvek da bude lepo, lagano, lepršavo, nešto mora da boli, da se istrpi, nauči o sebi kroz partnera, prijatelja, roditelje.
Poenta, dok je staro vreme nosilo svoja ograničenja u vidu mogućnosti i izbora i iz toga se nosilo teško breme, sada smo otišli u drugu krajnost. Da bi sobom bolje vladali, moramo da razumemo i pronađemo sredinu. Nije rešenje ostajati u lošem braku, prijateljstvu, radnom mestu, ljubav ima svoje granice, ali ni lutanje u potrazi za nepostojećom lakoćom, nije put zrelosti. Tim putem ide Petar Pan. Izazovi moraju da postoje kako bi pod vrenjem pritiska, naša psiha naučila kako da ukroti, kontroliše i transformiše energiju kroz ponašanja.
Svi mi na Zemlji učimo potpuno iste lekcije, samo na različitim nivoima svesti i te lekcije se manifestuju na različite životne načine, kroz različite intenzitete, u različitim poljima života, njihovim okolnostima… Koliko ljudi toliko i priča, ali ipak suština ostaje ista.
Autor teksta: Vanja Orlović
Psiholog Vanja Orlović • Psihološko savetovanje 
Leave a comment