Povremeno sam od nekih ljudi znala da čujem kako su povređeni životom, jer iako su radili sve kako su učeni i bili dobri, život nije ispao onako kako su mislili. Sa psihološkog aspekta gledano, nije retkost vaspitanje u kojem je roditelj bespogovorni autoritet koji zahteva povinovanje, a dete treba da bude pažljivi učenik i sledbenik istog. Prenos takvog vaspitanja stvara tzv. dobre ljude, koji poštuju i čine sve što im je rečeno, a kad nagrada izostane, osećaju se da su žrtve, prevareni od strane roditelja, društva, života. Dakle, od najranije dobi, dete se uči da bude mazohistički nastrojeno, da podleže pravilima, naređenjima, da se odriče unutrašnje snage i moći, prepuštajući je prvo roditelju, a kasnije, tokom života drugim ljudima. No, gde ima mazohizma, u senci je sadizam, koji se najčešće ogleda kroz prenos tog istog vaspitanja na svoje dete iz pozicije autoriteta. Naravno, model je prisutan generalno u društvu, hijerarhijski sistemi su svuda oko nas. I tako, ono što je naizgled dobro, zapravo ima jasne karakteristike igre moći.
Ono što nazivamo lošim, toksičnim, zlim često su prenos trauma, odigravanja ranih iskustava kroz druge odnose, gde se nesvesno drugi povređuju onako kako su bivali povređivani.
I dobro i zlo tako predstavljaju psihološke konstrukte unutar nas i unutar drugih. Odigravanja bez svesnosti.
Mnogo je načina kako možemo, kako prenosimo na druge i kako sami sebe zarobljavamo u igri moći. Ko želi relativno zdrave i jednake odnose, onda mora mnogo da se bavi pitanjima moći, dominacije, kontrole, a za to je potrebno okrenuti se svojim povredama, ranama, traumama.
Kada jednom osvestimo postojanje igre moći, videćemo koliko je sveprisutna.
Rešenje je srednji put, onaj između dobra i zla – samospoznaja.
Ljudi koji se bave sobom, psihološki i duhovno, često se sklanjaju od osuđivanja. Danas je trend ništa i nikoga ne osuđivati. Međutim, ne možemo da preskačemo korake. U društvu koje je od vrha piramide pa sve do njenog dna, sagrađeno na igri moći, osuđivanje je jako prisutvo u svima nama. Kontaminirani smo od rođenja na razne načine. Naravno, posmatrajući na kontinuumu. Nekome se divimo (dajemo moć), nekoga anuliramo (oduzimamo moć). Taj sadomazohizam nećemo razumeti, ako ne dopustimo sebi da SVESNO osuđujemo, nego bežimo od toga, ne bi li ispali ispravni na svom putu. Tako samo cepamo sliku.
Ljudi danas zaista veruju da bi im bogatstvo, moć, slava mogla popuniti unutrašnju prazninu, gledajući moćne pojedince, slavne glumce, pevače… Iako je danas jasno da je Holivud jedno od najtrulijih mesta i da tamo ne dolazite do slave svojim talentom i vrednim, poštenim radom, jer, sve je ekspolatacija, ljudi se ne preispituju i ostaju zaluđeni u ovim iluzijama. Ne moramo do Holivuda, sve to isto postoji i kod nas, srazmerno našim prostorima. Opšta pohlepa i eksploatacija je ono što ovakav sistem održava.
Dakle, kao i sve drugo, ako znamo kako da koristimo, možemo da iskoristimo za svoj razvoj.
Pre nego što proglasimo sebe kao neosuđujućim, možemo da zapišemo šta je to što trenutno jako osuđujemo i emotivno nas pobuđuje, da bismo, zatim, sagledavali kako smo u tu osudu zapleli sebe u igri moći. Čak i kada osuđujemo loše, toksično, zlo to je jednako negativna projekcija, kojom zatvaramo i sebi vrata da sagledamo senovite aspekte svog bića. Zato je lakše cepati sliku, praviti podele, nego istinski ulaziti u razumevanje onoga čemu smo okruženi, jer u konačnici spoljašnji svet je manifestacija naše unutrašnjosti.
Što se ljudi više bude, i spremni su da se posvete istini, to će bivati manje prostora da se igra moći i gladi održi. Samo, svako od nas mora da radi svoj deo posla. Baveći se psihologijom i duhovnošću je put ka nekom drugačijem ljudskom postojanju na ovoj planeti.
Tekst pisala: Vanja Orlović, MA psiholog
Zakazivanje online psihološkog savetovanja na: vanja4clients@yahoo.com.
Priključite se mojoj Facebook stranici ili Instagram profilu.
Psiholog Vanja Orlović • Psihološko savetovanje 
Leave a comment