Uspeh je subjektivan pojam koji označava postizanje ciljeva koji su pojedincu važni. Možemo da ih posmatramo kroz razne aspekte života – lični, emotivni, duhovni, materijalni i dr. Kao i sveopšte zadovoljstvo subjektivnom procenom zadovoljstva svojom trenutnom životnom situacijom. Ono što nas vodi tokom procene su unutrašnji osećaj zadovoljstva, osećaj ispunjenosti i sklada.
Na uspeh možemo da gledamo kroz horizontalnu i vertikalnu perspektivu.
Koncept vertikalnog uspeha se odnosi na rast, napredovanje i postizanje viših nivoa u okviru određene oblasti. Često se odnosi na karijerni napredak, akademska postignuća odnosno ideja o „penjanju“ na nekoj hijerarhijskoj lestvici.
Horizontalni uspeh odnosi se na širinu i kvalitet života, a ne samo napredak. Recimo, to može biti balansiranje poslovnog i porodičnog aspekta, harmoničniji odnosi, postizanje unutrašnje ravnoteže, briga o zdravlju, širenje iskustava, introspekcije, upoznavanje svoje unutrašnjosti, uživanje u blagodetima života. Usmereniji je na ispunjenost i smislenost života.
Naravno, idealna pozicija je integracija oba pristupa.
Međutim, današnje društvo daleko više pažnje poklanja tzv. tržišnoj orijentaciji, odnosno napredovanju kroz vertikalu tako što se ulaže u postignuća koja su okrenuta spolja, kao dokazima moći, važnosti pozicije u hijerarhiji ili jungovski rečeno, ulaže se u Personu. Problem nastaje kada se ljudi poistovete sa svojom Personom, ne idu ka individuaciji i svesnom odvajanju sebe od uloga.
No, zašto ponekad dolazi do sabotaža u postizanju svojih ciljeva? Potrebno je realno sebe sagledati, a to ponekad izaziva bol u pogledu slike o sebi, pa iz toga pribegava se raznim sabotirajućim uverenjima.
- Ponekad je problem u nedostatku jasnog plana. Osoba ne zna šta zapravo želi i kuda se kreće. Može biti involvirana u razne aktivnosti, ali da ni u čemu nije do kraja. Tako stvara sebi iluziju aktivnosti, da kao nešto radi.
- S druge strane, kod nekih osoba se javlja očekivanje da će nešto samo od sebe da se desi, neki sudbinski preokret, da će ih neko prepoznati, bez njihovog aktivnog učešća i ulaganja u život.
- Strah od preuzimanja rizika i ostajanje u poznatim zonama komfora, često ljude ograničava da rastu, napreduju, da žive život.
- Tu su i očekivanja da osoba treba da dobije daleko više, nego što ulaže. Javlja se osećaj uskraćenosti, da im život nešto duguje, zavidnost ka drugima bez realnog sagledavanja situacije (drugi su uvek bolje prošli od njih).
- Ponekad otpor prema autoritetima, odnosno da se od drugih uči, može da postane prepreka ka rastu i napredovanju u životu.
Strah od uspeha se javlja kada osoba povezuje uspeh sa raznim negativnim posledicama. Bez obzira koliko zvuči paradoksalno, javlja se kod ljudi, baš kao i strah od neuspeha.
- Jedna od percipirajućih negativnih posledica je strah od zavisti, ili kako je to Erikson rekao „krivica individuacije“ jer uspeh može zahtevati i napuštanje nekih ljudi i situacija ili da će osoba biti odbačena, distancirana od ljudi iz okruženja.
- Može postojati strah od neispunjenosti, odnosno strah da odluka nije ispravna, da će se mnogo investirati u nju, a da neće doneti željeni osećaj ispunjenosti, već praznine.
- Pojava straha od evaluacije sopstvenih kompetencija, tačnije suočavanje sa svojim nekim nedostacima veština. Osoba nije spremna da testira svoju realnost.
- Strah od održavanja pozicije „na tronu“ odnosno strah od permanentnog napora. Postoji već mnogo truda i ulaganja i osoba percipira da dodatni napori održavanja pozicije neće proći.
- Stid od uspeha koji je dosta čest u našoj kulturi koči individuu jer smatra da ne zaslužuje ili da nema prava na njega. Ovde može postojati nesvesna lojalnost porodici, porodičnim vrednostima i ograničavajućim uverenjima.
- Strah od rušenja lažne slike o sebi i strah od prekida kontinuiranog psihološkog identiteta koji je osoba gradila za druge ili neke neistinite predstave koje su drugi o njoj stvorili.
Promišljanje o uspehu vodi nas u propitivanje svojih sistema vrednosti, smisla, šta je to što nam je važno, ali takođe ulaženje i u lične i kolektivne priče. Ko smo mi, šta je to što je istinski naše, a šta je naša Persona, nasleđena porodična priča i očekivanja. Svakako, to je priča i o razvojnim zadacima, trenutnom periodu života, aktuelna zbivanja koja traže sumiranja i promišljanja o sledećim koracima. Ovo je tema koja je deo prirodnog puta naše individuacije.
Tekst pisala: Vanja Orlović, MA psiholog
Zakazivanje online psihološkog savetovanja na: vanja4clients@yahoo.com.
Priključite se mojoj Facebook stranici ili Instagram profilu.
Dobro došli.
Psiholog Vanja Orlović • Psihološko savetovanje 
Leave a comment