Svaka emocija, bilo ona prijatna ili neprijatna, nosi u sebi naboj, energetski potencijal. Kada negiramo ili potiskujemo emocije, one nisu nestale, i dalje su tu, a njihovim nepriznavanjem mogu upravljati nama, nesvesno nas usmeravati. Priroda naših emocija je poput elementa vode, gde se kriju mnoge lepote, ali i razne neistražene okeanske dubine. Ponekad nam je teško da njima upravljamo, da ih razumemo, da ih prihvatimo.
Ono što ponekad dosta teško ide jeste razumevanje i prihvatanje ambivalentnosti emocija ka nekome. Kako to da možemo nekoga da volimo, a pri tom nas istovremeno u nekim prilikama na pr. ljute. Uspešna integracija, odnosno shvatanje da dobro i loše postoji u istoj osobi, vodi ka boljem razumevanju kompleksnosti naših međuljudskih odnosa.
Kaže se da suprotno od ljubavi nije mržnja, nego ravnodušnost, kao i da je mržnja, u suštini, neuzvraćena ljubav. Poput mržnje, mnoge neprijatne emocije nisu dobrodošle, ne samo na našem individualnom nivou, jer nam je teško da se sa njima nosimo, nego ni društveno nisu prihvaćene. Praviti se da nikada nismo nikome zavideli, bivali ljubomorni, mrzeli nekog ili nešto, osetili sujetu, stid i tako dalje, jednako je kao da otpisujemo polovinu svoje ljudske prirode. Ako sa nekim emocijama ili osećanjima nismo u kontaktu, mi ćemo ih projektovati na druge, ili nesvesno odlaziti od drugog kada se pojave.
Dakle, kada nekog mrzimo mi tada verujemo da je ta osoba zla i da, na neki način, ona ugrožava našu vrednost. Najčešće ponašanje koje proističe iz mržnje je osvetničko ponašanje, koje iz svoje iracionalnosti želi da nanese štetu drugome.
Razlika između ljutnje, besa i mržnje.
Ljutnja proizilazi iz agresivnosti i usmerena na ponašanje druge osobe koja svojim nekim postupcima prelazi granice ili onemogućava ostvarivanje želje.
Bes i ponašanje iz besa nema za cilj da se osoba uništi, kao što je to slučaj kod mržnje, nego da drugog zastraši i pokori ga svojoj volji.
Mržnja dolazi iz destruktivnosti i usmerena je na ličnost koja se dehumanizuje, odnosno percipira se kao zlo, a ponašanje je usmereno na osvetu, uništenje. Većina ljudi svoje osvetničko ponašanje zadržava na misaonom nivou, odnosno „proživi“ ih kroz fantazije.
Samomržnja nastaje kao posledica roditeljske (ili značajnog drugog) mržnje usmerene ka detetu koju je ono internalizovalo, ili je dete verovalo da ga značajni odrasli mrze. Osoba je istovremeno i ona koja mrzi i ona koja trpi mržnju.
Upoznati smo i sa tzv. krvnom osvetom, koja je, nažalost, prisutna na našim prostorima, ali u daleko manjoj meri nego što je to bio slučaj u prošlosti. Tu vidimo mržnju koja se, kroz osvetničko ponašanje, transgeneracijski prenosi.
Kako svako osećanje i emocija imaju svoju adekvatnu primenu, za mržnju, u literaturi možemo pronaći da je adekvatna samo kada su u pitanju ekstremne situacije koje su životno ugrožavajuće (ratovi, genocidi, pogromi, izloženost sadističkim ponašanjima drugog). Tada mržnja ima funkciju da osobu oslobodi od unutrašnje krivice za činjenje destruktivnosti. (Z. Milivojević, Emocije, 1999.)
Oni ljubavni odnosi u kojima ne postoji emocionalna zrelost, te se ljubav i mržnja prepliću, često se vide i nazivaju strastvenim vezama. Ovde se radi o dubokim neprorađenim emocionalnim povredama i bilo kakva romantizacija ovakvih odnosa je štetna.
Ono od čega bežimo, to nikad nije otišlo od nas, niti smo mi tome utekli. Ništa ne nestaje, sve samo menja oblik, transformiše se. Isti slučaj je i sa emocijama. Tek prihvatanjem kako se zaista osećamo, možemo tu istu emociju ili osećaj da menjamo. Kada se suočimo sa mržnjom unutar sebe, dopustimo da je vidimo, tim činom stvaramo prostor da se od nje krećemo polako ka ljubavi. Sam intenzitet emocija ili osećaja ume značajno da se smanji samim dopuštanjem da ih osetimo.
Mržnja, kao i svaka druga emocija, nosi destruktivnost za nas i druge ako ne preuzimamo odgovornost, a negiranjem ili potiskivanjem, bez adekvatne prorade, upravo to činimo.
Tekst pisala: Vanja Orlović, MA psiholog
Ukoliko želite da zakažete online psihološko savetovanje, možete mi pisati: vanja4clients@yahoo.com.
Priključite se mojoj Facebook stranici ili Instagram profilu.
Dobro došli.
Psiholog Vanja Orlović • Psihološko savetovanje 
Leave a comment