Kreativnost nije rezervisana za pojedince, ona je suština. Razni su načini kako ćemo svoju kreativnost izraziti. Dečija radoznalost, eksperimentisanje, sloboda igranja, zanosa, nagona i prepuštanja stvaralačkoj energiji koja potire vreme, pokušaji da se dočara ono što je unutra, način da se materijalizuje u formi koju smo odredili, jeste prostor u kome smo mi kreatori. Koliko ljudi toliko i bogova, nespoznati i mnogi, sebi daleki.
Kiseonik je potreban da bi telo bilo živo, stvaranje da bi bila duša.
Jedni vežbaju besprekornost u postizanju svoje veštine, drugi prate zamišljene vizije u želji da nutrinu što preciznije prenesu spolja, treći radoznalo isprobavaju, eksperimentišu, kombinuju i sami bivaju i kreatori i znatiželjni posmatrači novog rađanja.
U svojoj knjizi Psihomagija, Alehandro Hodorovski nas podseća kako možemo da vežbamo svoju kreativnost, odnosno svoju maštu. On kaže da se ona sastoji od 4 elementa: sabiranje, oduzimanje, množenje i deljenje. To su osnove, kao u matematici, a onda sledi njihova kombinacija. Filmovi su prepuni ovih elemenata i sami možemo lako da ih prepoznamo:
Sabiranje: povećavanje van dimenzija realnih proporcija,
Oduzimanje: smanjujemo van dimenzija realnih proporcija (Alisa u zemlji čuda je primer primenjivanja ova dva elementa),
Množenje: dodavanje više od onoga kakvo je u realnosti (dodajemo više ruku, nogu, očiju npr. razna čudovišta, ali i božanstva),
Deljenje: izdvajamo, više od onoga što je u realnosti (na primer, Ruka u filmu Adams family).
Kombinacijom ova četiri elementa, možemo da kreiramo čitav jedan novi svet.
Mnogi ljudi boje se praznine, pate zbog nje. A zapravo, kada zatvaramo oči, mi ulazimo u tamu, beskraju poput kosmosa. Ta tama može da bude prilika da izgradimo novo. U tom slučaju tamu ili prazninu koristimo kao platno na kom iscrtavamo nove predele. Kreativnost u tom polju može da posluži za stvaranje, a ne samodestrukciju.
Psihologija voli da analizira umetnost, da zaviruje u taj beskrajni prostor nesvesnog koji izvire iz čovekovih dubina, biva fascinirana misterijom ljudskog potencijala i okeanskim dubinama naše psihe. Nažalost, neki se zanesu, pa odu u patologiziranje umetnika i dela, jer ponekad neobjašnjivo i nerazumljivo (tamno) ljudskoj logici, zaplaši čoveka.
Ali, današnja kreativnost je površna, banalizovana, iz barice se izvlači ono što će biti ugodno publici koja će je konzumirati kao proizvod. Ne zaranja se u nesvesno, nego se ona kontroliše, sankcioniše kako bi produkt postao izvor profita. Umetnost se izrabljuje i kao takva postaje izvor manipulacije, a ne misterije života. I eto gde je tragedija današnjeg čoveka. Jedini simbol koji prepoznaje je simbol valute.
Ima i onih koji se zanose u svojoj naivnosti, pa tuđe tek što nešto promene, nazovu svojim. Ovo je vrlo opasno, pri tom bez ulaženja u bilo kakvu moralnu pridiku i prava koje je izmislio čovek, govorim o tome da duša ovakvog čoveka nije zadovoljena. Šta je sa stvaranjem koje je namenjeno da dođe iz njenog izvora. Treba poštovati svoju dušu. Šta god mi mislili o svom kreativnom potencijalu, njega se treba držati. Da li nam je prost, naivan, bezvezan, dosadan – nije na nama da sudimo.
Ostvarivanje kontakta, upoznavanje i razvijanje svog stvaralačkog prostora je ostvarivanje, upoznavanje i razvijanje odnosa sa sobom, sa svojim imaginativnim delom u pokušajima da se prenese u stvarnost.
Verujem da samo istinski stvaralac, koju god formu da izabere, spoznanje postojanje bezličnog prostora u nama iz kog izvire i sama suština postojanja, neopterećena ishodom, uzrocima i posledicama, vođena vlastitom silom stvaranja iz koje smo svi postali. Mi ostali smo dužni da sebi krčimo taj isti put, da poniremo, onoliko koliko možemo, koliko stignemo za života…
Za psihologiju čoveka kreativnost je važna, jer je ona prostor u kom stvaramo, učimo se strpljenju, neizvesnosti ishoda, ona je poligon za igru, za nastajanje novog. Nismo robovi, nego smo slobodni. Ako ne razumemo procese stvaranja, kako ćemo razumeti međuljudske odnose, drugog čoveka, šta ćemo davati, šta imamo suštinski drugome da ponudimo, ako ništa ne stvaramo?
“Sva umetnost je rad u nastajanju. Korisno je videti komad na kojem radimo kao eksperiment. Onaj u kojem ne možemo predvideti ishod. Bez obzira na rezultat, dobićemo korisne informacije koje će koristiti sledećem eksperimentu. Ako krenete od stava da nema ispravnog ili pogrešnog, dobrog ili lošeg, a kreativnost je samo slobodna igra bez pravila, lakše je s radošću uroniti u proces stvaranja stvari. Ne igramo da bismo pobedili, igramo da bismo igrali. I na kraju, igranje je zabavno. Perfekcionizam staje na put zabavi.“ - Rick Rubin
Autor slike Joseph Lorusso
Tekst pisala: Vanja Orlović, MA psiholog
Ukoliko želite da zakažete online psihološko savetovanje, možete mi pisati: vanja4clients@yahoo.com.
Priključite se mojoj Facebook stranici ili Instagram profilu.
Dobro došli.
Psiholog Vanja Orlović • Psihološko savetovanje 
Leave a comment