Termin “kognitivne distorzije” se koristi kako bismo opisali iracionalne, nelogične, preuveličane misli ili uverenja koja remete našu jasniju percepciju realnosti, iskrivljuju je i vode nas ka pogrešnim zaključcima, obično na negativan način. Kognitivne distorzije su česte pogreške u razmišljanju i ima ih gotovo svaki čovek. Međutim, vrlo je važno da osvestimo naše kognitivne distorzije, jer nas one koče ili usporavaju na našem putu razvoja i napretka, drže nas u jednom skučenom viđenju realnosti.
Zapravo, u terapiji, često se klijent i psiholog bave upravo ovakvim mislima. Poenta je da ih klijent osvesti, sagleda, uoči njihovu nelogičnost i zameni adekvatnijim, odnosno onim koje su u skladu sa realnošću.
Ove misli nije uvek lako prepoznati, mnoge od njih su automatske misli, i ljudi se toliko sažive sa takvim poimanjem sveta, da ne postoji ni svest o tome da su one zapravo pogrešne. Nije retkost da se one porodično prenose, te se može videti kako je osoba određeni način razmišljanja preuzela od roditelja. Dešava se da baš one kognitivne distorzije koje negde osoba zamera svojim roditeljima, i sama primenjuje u svojoj percepciji realnosti. Takođe, neke distorzije se prenose kulturološki, društveno.
U nastavku sledi nekoliko kognitivnih distorzija:
Crno-belo razmišljanje
Ova kognitivna distorzija se ogleda u sklonosti da se situacije postavljaju u terminima sve-ili-ništa i ne postoje druge kategorije. Ovde se realnost posmatra kroz ekstremne stavove, ne postoji sredina.
Preterana generalizacija
Tendencija da na osnovu jednog ili nekoliko negativnih iskustava, osoba pogrešno dolazi do zaključivanja kako će i sva ostala iskustva te vrste biti negativna.
Etiketiranje
Kognitivna distorzija koja bi bila u nastavku preterane generalizacije, gde nekoga ili nešto definišemo na osnovu jedne karakteristike ili situacije, pa sebe ili druge gledamo isključivo kroz tu etiketu.
Mentalno filtriranje
Kod ove kognitivne distorzije dolazi do zanemarivanja pozitivnih i fokusiranje na negativne aspekte određene situacije.
Diskvalifikacija pozitivnog
Za razliku od mentalnog filtriranja, gde se isključuje pozitivno, a fokus se prebacuje isključivo na negativno, ovde se neutralna i pozitivna iskustva aktivno transformišu u negativna.
Skakanje na zaključak
Tendencija da se donose pogrešni zaključci bez ikakvih dokaza. To se može odnositi na zaključivanje o budućim događajima ili o tome šta neko drugi misli (najčešće šta misli o nama).
Oslanjanje na emocionalno rasuđivanje
Percipiranje realnosti i izvođenje zaključaka isključivo na osnovu subjektivnog osećaja, odnosno pogrešno zaključivanje na osnovu emocija – uverenje da smo ono što osećamo.
Zahtevi “Mora” i “Treba”
Ovo je kognitivna distorzija u kojoj postoji tendencija da se sebi i drugima zadaju nerealni zadaci i ciljevi. Postoje visoka očekivanja od sebe i drugih. To se obično izražava kroz neke zahteve u vidu treba i mora. Ovakve misli i izjave su plodno tlo za razvoj nezdravog osećaja krivice, neuspeha, nepotrebnog i neprestanog pritiska na sebe i na druge ljude.
Katastrofiziranje
Kognitivna distorzija koja ne podrazumeva samo zamišljanje negativnog razvoja određenog događaja, nego i uverenje kako će taj razvoj imati katastrofalne razmere. Skače se na najgori mogući ishod čak i ako je (a najčešće jeste), vrlo mala, gotovo nepostojeća, verovatnoća da se obistini.
Čitanje misli
Ova distorzija se odnosi kada osoba ima ubeđenje da zna šta drugi misle. Često se može uočiti kada osoba izveštava kako zna šta neko drugi misli o njoj iako u realnosti ne postoje potvrde za ovakvu pretpostavku.
Greška pravednosti
Ova distorzija se odnosi na insistiranje da se stvari moraju tretirati kroz pravednost i jednakost, međutim u realnosti svet tako ne funkcioniše. Ovde se često sreće, kao posledica neprihvatanja realnosti kakva ona jeste, tzv. gnev pravednika.
Greška „nagrade sa nebesa“
Osoba gaji ovu kognitivnu distorziju kroz svoja uverenja i očekivanja da žrtvovanjem svojih želja i potreba ostvaruje nagradu za svoju nesebičnost. Ukoliko takve nagrade izostaju osoba može postati vrlo ogorčena i ljuta na svet i druge.
Kako menjamo svoje misli, tj. kognitivno ih restruktuiramo tako menjamo i naše emocije i ponašanja. Promenom našeg razmišljanja, mi menjamo naše poimanje realnosti, a samim tim tada sebi stvaramo moć da objektivnije sagledamo svoj život, racionalnije donosimo zaključke, odluke i u konačnici usmeravamo i menjamo svoj život.
Tekst pisala: Vanja Orlović, MA psiholog
Zakazivanje online psihološkog savetovanja na: vanja4clients@yahoo.com.
Priključite se mojoj Facebook stranici ili Instagram profilu.
Dobro došli.
Psiholog Vanja Orlović • Psihološko savetovanje 