Postoji ona krilatica da smo svi posebni, ali moj stav je da takvo viđenje služi da pomazi naš ranjeni Ego. Možda imamo neka svoja jedinstvena iskustva i, svakako, svoj životni put, ali sve nas negde muče ista ili slična pitanja. Uostalom, kada čitate o nekim psihološkim obrascima, ona su nastala na osnovu rada sa brojnim ljudima koja imaju vrlo slične paterne kao.
Postoje ljudi koji posebnost visoko cene, osrednjim se ne zadovoljavaju i ne nalaze ništa zanimljivo u tome. Takav svoj stav mogu preneti na svoje potomke, ukazujući im pažnju ili ljubav tek onda kada se po nečemu izdvoje. Ponekad su takve poruke direktne, ipak, češće su nesvesno upućivane i osobi je kasnije, u odraslom dobu, teško da spozna ta svoja uverenja. Takva osoba nalazi da će je drugi ljudi primetiti i/ili voleti tek ako se bude izdvajala od drugih, te nije retkost da njene životne odluke su uvek nekako drugačije od većine ljudi. Ta posebnost kao da je prožeta u gotovo svim sferama života, neobičan posao, nesvakidašnji stil oblačenja, biranje partnera i tako dalje. Ovde nije stvar u tome da o ukusima ne treba raspravljati, iako smatram da treba – ne treba ih osuđivati, nego o kreiranju svog života gde je podsvesna težnja da to što se izabere je drugačije, van standarda ili neke prosečnosti. Osoba ne preispituje da li to što odabira se njoj suštinski sviđa ili ne, takva osoba ide po automatizmu, ako je drugačije znači da je dobro. Biti poseban, nije isto što i biti autentičan. Šta više, ponekad preterana posebnost je znak da je osoba otišla daleko od sebe.
Autentičnost našeg života se ogleda da je u skladu sa našim unutrašnjim Ja. Podrazumeva da je to nešto baš naše, nešto što mi volimo, čemu mi težimo, mi mislimo, mi osećamo. Dakle, ako tražite svoju autentičnost to ne znači da morate da tražite neku posebnost u njoj, poenta da je to zaista odraz vas samih.
Na primer, ako dolazite iz porodice u kojoj je na prvom mestu bila karijera, vi možete u prvom delu svog života da ganjate pozicije, titule, cifre i tako dalje. Dok u nekom momentu ne shvatite kako je to samo porodično nasleđe i nije ono što vi istinski želite. Možda vaše unutrašnje Ja želi da zasnuje porodicu i bude joj posvećen.
- Autentičnost se gradi samim preispitivanjem zašto nešto volimo i zašto ne?
- Ko smo kada smo sami, van maski, Persone.
- Da li su to vaša mišljenja, stavovi ili je nasleđeno, preuzeto, vodi se kao opšteprihvaćeno?
- Ako nije vaše autentično šta bi to bilo?
Pošto današnje društvo ne gaji i ne podstiče autentičnost pojedinca, ovim pitanjem se svi u manjoj ili većoj meri bavimo i otkrivamo je tokom života.
“A sada o toj reči autentičan. Povezana je s reči autor – i možete je zamisliti kao autora vlastitog Ja. Kada živite vlastitu stvarnost, postajete vladar svog života. Ti znaš ko si, govoriš ono u šta veruješ… Ovo sam ja – uzmi me iliostavi. Za mene je prava moć prisutnost, to je energija spoznaje da ste ono što jeste, i stoga govorite i delujete iz svog autentičnog jastva. To nije moć nad bilo kim drugim. To je samo izraz onoga što jeste.” Marion Woodman, jungovska analitičarka
Tekst pisala: Vanja Orlović, MA psiholog
Ukoliko želite da zakažete online psihološko savetovanje, možete mi pisati: vanja4clients@yahoo.com.
Priključite se mojoj Facebook stranici ili Instagram profilu.
Dobro došli.
Psiholog Vanja Orlović • Psihološko savetovanje 
Leave a comment