Svaka nova generacija unosi novine u jezik, pa za manje upućene, prvo da objasnimo šta je bindžovanje? Evo jednog zanimljivog objašnjenja: „Bindž je zapravo termin koji tehnički prvobitno nije imao veze sa televizijom, tj. serijama. Koristio se kada neko opsesivno ili ekstremno obavlja neku radnju. Najčešće su ga koristili gojazni ljudi da bi opisali svoja stanja prejedanja. Bindžovali bi hranu, jeli neprestano i mnogo. Postoji i bindžovanje alkohola, pa završite na ispiranju. Onda je termin doživeo novi život sa serijama. Nažalost, usamljenost i manjak socijalne interakcije je doveo do novog fenomena. Ljudi previše vremena provode bindžujući razne stvari i provodeći vreme ispred tv-a, sa hranom, telefonom ili sami sa sobom.“ (Izvor: Deda Milorad).
Ukratko, bindžovanje je kada zalegnete i odgledate, na primer, celu sezonu neke serije za jedan dan.
Nazad na psihologiju. Iako je odraz mentalnog zdravlja sposobnost da živimo u sadašnjem trenutku, bez nepotrebnog, konstantnog osvrtanja u prošlost ili zarobljenosti u istoj, kao i anksioznog iščekivanja i plašenja od neizvesne budućnosti, nije izvodljivo da non-stop budemo prisutni u datom momentu. Dnevna sanjarenja imaju funkciju da nas malo odvoje od realnosti i pruže kognitivnu, psihološku i emotivnu relaksaciju. S te tačke, knjige, serije, filmove, igrice jednako koristimo da bi se malo izmestili iz svog života i uplivali u neke druge svetove. Dakle, sve su to distrakcije koje, ako ne zloupotrebljavamo, imaju pozitivne efekte na naše živote, ne samo da se izmestimo i relaksiramo, da smanjimo anksioznost, nego da proširimo svoju percepciju poimanja stvari, života… Jednostavno, obogaćuju naš život.
Ali, ima ono zlatno pravilo, ako nam nešto narušava kvalitet života, onda je vreme da se time pozabavimo.
Da li bindžovanje narušava kvalitet života?
Bindžovanje najčešće izgleda tako što se spuste roletne, nabavi gomila, pretežno, junk hrane, zavuče se u krevet i stisne play. Ako uzmemo u obzir da su alkohol i droga jednako distrakcije, niko od nas nema dilemu da je to destruktivni i samodestruktivni beg od života i realnosti. Bindžovanje ne bi mogli da svrstamo u ovaj ekstrem, ali svakako može da vodi ka narušavanju kvaliteta života, ili da bude pokazatelj da se ne bavimo suštinskim problemima. Na primer: ako zbog bindžovanja zapostavljamo socijalne kontakte (narušavamo svoju socijalnu mrežu), ili imamo vremena za bindžovanje, jer nam je socijalna mreža vrlo oskudna (ne bavimo se da je poboljšamo). Iako bolest zavisnosti i bindžovanje ne možemo da podvedemo pod isto, oni imaju taj zajednički momenat – beg od suočavanja sa realnošću.
Nije tako strano da postoje parovi koji često bindžuju, uz odsustvo drugih zajedničkih aktivnosti. Ovde je zaista važno da se proveri kvalitet međusobne komunikacije i uopšte kvalitet vremena koje provode zajedno.
Postoji još nešto važno kod bindžovanja određenih serija. Serije koje imaju izuzetno nasilne sadržaje, psihološki uznemirujuće, uz zlosutne, tmurne atmosfere koje prate radnju, bindžovanjem mogu psihološki i emotivno da nas uznemire, i ubace u stanje anksioznosti, da nam podignu nivo adrenalina koji trpimo, jer ga ne izbacujemo, nego nastavljamo da ležimo i jedemo. Pa se logično nameće pitanje da li je ovde više štete nego koristi (odmora) po nas.
Samonega i gledanje serije
Današnja psihologija sve više promoviše značaj mentalne samonege. Pod tim podrazumeva da se na zdrav način bavimo svojim potrebama i željama, da uzmemo odmor onda kada nam je potreban, da pratimo svoje emocije, misli, da budemo u kontaktu sa njima, kako bi mogli da vodimo računa o svojoj mentalnoj higijeni.
Da li onda gledanje serije može da spada pod samonegu? Naravno da može. Jednako kao i čitanje omiljene knjige, gledanje omiljene serije ili filma, nema ništa manji značaj. Razlika je u ličnim preferencijama. Zapravo sve te naše omiljene serije ili filmovi, kao i naši omiljeni likovi, mogu dosta toga da nam kažu o nama samima. Samo razmatranje zašto nam je određeni lik baš toliko drag, šta to tačno govori o nama, da li se projektujemo, može dosta da nam pomogne da upoznamo svoje sopstveno Ja.
Ali, gde prestaje samonega, a počinje beg od realnosti? Kao i u većini stvari, tamo gde nam izmiče kontrola. Naravno da nas sadržaji uvlače u svoje priče, i da je nekada teško odoleti da ne virnemo u sledeću epizodu i vidimo šta se dalje dešava. No, to i jeste momenat uspostavljanja kontrole.
Nažalost, video igrice su baš iz tog razloga dospele na loš glas. Zbog psihološke zloupotrebe. Neke jesu visoko adiktivne ili toliko interaktivne da osoba uistinu gradi čitav jedan zaseban svet, pa čak i online socijalne kontakte. I opet, ništa to nije loše, ako postoji kontrola i bez mnogo napora može da se prekine aktivnost. Problem nastaje kada je svet igrica i kinematografije daleko primamljiviji i dajemo sebi dozvolu da ostajemo u njima zapostavljajući svoj život.
Ljudi koji mnogo čitaju knjige vole da se pohvale time. Ali, ako čitamo knjigu, dok nas literatura za ispit čeka na stolu, jasno je da je roman beg i distrakcija od suočavanja sa neprijatnošću koje učenje donosi. Ako je čitanje romana nagrada nakon pređenog gradiva, onda je to svrsishodno. Pa istu paralelu možemo da povučemo sa gledanjem serije/filma.
I da ne bih previše rizikovala da ovaj tekst pretvorim u patologizaciju bindžovanja, poenta je da se ipak osvesti kako bindžovanje može da ukazuje da trenutno postoje aspekti u vašim životima na kojima treba da poradite.
Ako ste baš ovaj vikend odlučili da bindžujete, preispitajte se:
- kojim aspektima svog života niste zadovoljni?
- da li bindžovanje umanjuje osećaj usamljenosti, anksioznosti, depresivnosti, izolovanosti, praznine?
- da li ste zadovoljni svojim socijalnim kontaktima?
- da li se javljaju anksioznost i osećaj depresivnosti koje želite da hendlujete pomoću bindžovanja (i da li ih gledanjem određenog sadržaja čak i intenzivira),
- da li bindžujete nešto drugo i zašto (čemu vam to služi)?
Tekst pisala: Vanja Orlović, MA psiholog
Ukoliko želite da zakažete online psihološko savetovanje, možete mi pisati: vanja4clients@yahoo.com.
Priključite se mojoj Facebook stranici ili Instagram profilu.
Dobro došli.
Psiholog Vanja Orlović • Psihološko savetovanje 
Leave a comment