Druge volimo zbog onoga što jesu, a ne zbog onoga šta mogu da učine za nas, niti mi za njih. Prvo je ljubav, drugo je narcizam. Iz ovakve postavke, zdrava samodovoljnost je značajna kako bi se drugi mogao posmatrati kroz biće, a ne kroz korist. Čovek nije suštinski samodovoljan, svima nam trebaju drugi za razmenu,... Continue Reading →
Odrastamo u određenoj državi, uz određenu kulturu i religiju, u određenoj porodici. Sve to ukupno prenosi nam izvesne obrasce koje gledamo dok odrastamo, upijamo uverenja i ideje bez preispitivanja. Verujemo da ljudi kojima smo okruženi znaju šta rade i govore. Doduše, i oni nas često ubeđuju u njihovu istinitost i ispravnost. Kroz razne uslovljenosti gradimo... Continue Reading →
Ljudi koji su odrastali u haotičnim okruženjima, s jedne strane, često na seansi kažu kako jedino što žele jeste mir, a s druge strane ipak završe u odnosima koji su nestabilni, nepredvidivi, adrenalinski obojeni. Svaki ratnik jednom poželi mir, ali često u miru ne zna kud bi sa sobom. Stabilni, previdi odnosi, osobe koje su... Continue Reading →
Jedan od preduslova za kvalitetan odnos je komunikacija. Ona se sastoji iz govora i slušanja, jedno bez drugog ne idu. Naučiti da slušamo jednako je važno koliko i da naučimo kako da se sa poštovanjem i ljubavlju obraćamo drugome. Učiti se dijalogu i poštovanju sagovornika nije tako jednostavno kako se čini. Postoje oni koji vole... Continue Reading →
Partneri se mogu birati svesno ili nesvesno. Prve ljubavi su nesvesne, neke opstaju kroz vreme, neke bivaju lekcije za svesnije biranje partnera. Mi imamo slobodnu volju, međutim, slobodni smo sa voljom samo onoliko koliko smo svesni, koliko poznajemo sebe. Stoga, ako uzmemo u obzir da procenat mozga koji čovek koristi je tek neznatan u odnosu... Continue Reading →
Naučena bespomoćnost je ukratko uverenost osobe da akcije koje preduzima neće je dovesti do željenih rezultata i ciljeva. Svaki naredni neuspeh tumači kao potvrdu svoje generalne neuspešnosti. Nadalje, sam osećaj bespomoćnosti vodi u odlaganje ili izbegavanje, te osoba sve manje preuzima odgovornost i počinje da veruje kako spoljašnji faktori utiču na njen život, a da... Continue Reading →
Burnout (sagorevanje, iscrpljenost) je termin koji je prvi sistematičnije obradio američki psiholog, nemačkog porekla Herbert Freudenberger, 70-tih godina prošlog veka. On je na osnovu svojih zapažanja došao do zaključka da će ljudi koji su posvećeni i odgovorni, prvi pokazivati znakove sagorevanja u visoko zahtevnim okruženjima. Mogli bismo reći, da ljudi koji poseduju odgovornost i posvećenost... Continue Reading →
Svetom se prostire epidemija usamljenosti iako planeta Zemlja nikad nije bila naseljenija. Kako se ova nelogičnost može tumačiti? Odsustvo suštinskog povezivanja, zamenila su brza, površna poznanstva, laka rešenja, izbegavanja. Bitnije je kako nešto izgleda nego kakvog je kvaliteta. Sve češće ljud govore kako žele da pronađu nekog ko će ih čuti i videti. Na prvi... Continue Reading →
Emocionalna pismenost nas vodi u bolje razumevanje svog emocionalnog aspekta, ona nas vodi i ka boljem razumevanju emocionalnog sveta drugih ljudi, što nam omogućava da se dublje i realnije povežemo sa drugima. Međutim, ovo je jedan vrlo kompleksan sistem, koji naš um nije uvek spreman da prihvati, prožet je suprotnostima, ambivalencijama. Upoznavanje vlastitog emocionalnog sveta... Continue Reading →
Posvećujete li pažnju svojim mislima i kako se sebi obraćate? Da li ste spremni da saslušate svoje emocije? Pratite li svoje telo, poštujete li njegove granice? Ukoliko zanemarujemo sebe, telo uz pomoć telesnih simptoma nas poziva da se bavimo sobom. Ono što zovemo simptomima, kojih bi rado da se rešimo, ustvari su govor našeg tela... Continue Reading →
Psiholog Vanja Orlović • Psihološko savetovanje 