Rad na senci je proces suočavanja s nesvesnim delovima sebe, često poznatim kao "Senka". Ovi delovi naše psihe obuhvataju aspekte ličnosti koje smo potisnuli ili odbacili, jer ih smatramo neprihvatljivima, neuglednima ili mračnima. Karl Jung, švajcarski psiholog, popularizovao je koncept Senke, verujući da integracija tih skrivenih delova može doprineti našem osećaju veće celovitosti i ličnog... Continue Reading →
Brojna su kažnjavajuća ponašanja: prekid komunikacije, tretmani ćutanjem, nabijanje krivice, razne emotivne ucene, kritike, tantrumi i dr. Postoje ljudi koji su neurotično ponosni na svoju iskrenost. Pravdoljubivi, mrze laž, ali ne vide razliku između istine i iskrenosti. Iskrenost je samo naše mišljenje, naša opservacija sa mesta kog stojimo. Opseg koliko možemo da vidimo drugog, propuštajući... Continue Reading →
Ponekad ljudi osećaju kao da su se zaglavili u vlastitom životu i ovakvi periodi nisu nimalo laki. Jedni imaju doživljaj da se dugo bave jednim te istim problemima koji se samo vrte u krug, što nakon izvesnog vremena dovodi do negativnog stresa. Kod drugih, raspao se život kakav su živeli i sada je potrebno izgraditi... Continue Reading →
Gubitak ne znači uvek smrt. Smrt u okviru odnosa predstavlja trajan i nepovratan gubitak. Ali, postoje gubici koji su privremeni, ili koji su neposredni. Razvod braka predstavlja gubitak roditelja, ali ne u doslovnom smislu. Razvodom gubi se poznati način i dinamika porodičnog života, gubi se dostupnost i prisutnost u meri koja je postojala onog roditelja... Continue Reading →
Analitička psihologija je pravac u psihologiji koju je osnovao Karl Gustav Jung, nakon što se odvojio od Frojda i njegove psihoanalize. Za Junga nesvesno ne sadrži samo lično nesvesno sadržano od kompleksa, već i nasleđeno, kao i kolektivno nesvesno. Termini poput Persona, Senka, Anima/Animus i Sopstvo, proističu iz analitičke psihologije, a ona ih vidi kao... Continue Reading →
Naziv potiče od engleske reči „imposter“ u prevodu „varalica, prevarant". Dakle, osoba sumnja u svoje veštine, talente ili postignuća, bez obzira na obrazovanje i iskustvo. Prisutan je unutrašnji strah da će biti razotkrivena kao prevarant, varalica. Brojne studije pokazale su da je ovaj sindrom najčešće povezan sa stilovima roditeljstva i porodičnim dinamikama koje karakteriše stalna... Continue Reading →
Naučeni smo da govorimo, ali ne i kako da komuniciramo. Ona je vrlo složen konstrukt i sastavni deo svakog polja našeg života. Kompleksnost je lako uočljiva, kao i brojni izazovi, kada pokušavamo da komuniciramo na svesnijem nivou. Izazovi koji se susreću u interakcijama su zahtevni, ali to nas ne bi trebalo obehrabriti da se trudimo... Continue Reading →
Teorija moralnog razvoja, koju je Kolberg razrađivao tokom celog svog života, oslanja se na prvobitnu teoriju moralnog razvoja, švajcarskog psihologa Žan Pijažea. Ona zagovara da je moralno prosuđivanje neophodan, ali ne dovoljan uslov za etičko ponašanje. Sastoji se od 6 razvojnih faza i svaka faza nosi moralne dileme. Što je viši stepen, pojedinac se adekvatnije... Continue Reading →
Tri najčešća osećanja koja blokiraju slobodan protok energije i narušavaju naše psihološko blagostanje su: osećaj krivice, stida i razne vrste strahova. Većina ljudi je osetila stid tokom života, onda kada su verovali da su uradili nešto pogrešno, budalasto, neprimereno, što je potencijalno narušilo viđenje vlastite ličnosti. Ali, on brzo prolazi, za razliku od hroničnog stida.... Continue Reading →
Dr Lindzi Gibson, iako je klinički psiholog, u ovoj knjizi ne bavi se dijagnozama. Ono što ona želi i čini uspešno, jeste da jednostavnim jezikom, približi odrastanje sa emocionalno nezrelim roditeljima, kako to utiče na stvaranje emocionalne usamljenosti i kako utiče na kasnije stvaranje odnosa. Moje subjektivno mišljenje je da je sve više stručnjaka koji... Continue Reading →
Psiholog Vanja Orlović • Psihološko savetovanje 