Generalizacija je psihološki proces u kojem osoba stvara opšta pravila ili zaključke na osnovu ograničenog broja iskustava ili informacija. Ona može biti korisna u određenim situacijama, ali i problematična ako je prekomerna ili netačna.
Korisni aspekti generalizacije
Generalizacija omogućava ljudima da brzo razumeju obrasce i donose odluke bez potrebe za analizom svake pojedinačne situacije, odnosno daje efikasnost u učenju. Na primer, ako ste jednom naučili da je određeni plamen vruć, generalizacija vas štiti od dodirivanja bilo kog plamena. Isto tako, pomaže nam da organizujemo informacije u umu, prepoznamo sličnosti i kreiramo kategorije, što olakšava svakodnevni život. Korisna je i za socijalnu adaptaciju. Omogućava prilagođavanje društvenim normama, jer ljudi prepoznaju uobičajena ponašanja ili očekivanja u različitim kontekstima.
Negativni aspekti prekomerne generalizacije
Kada se generalizacija prenaglašava na ljude, može dovesti do stvaranja negativnih stereotipa i predrasuda, jer pojedinac na osnovu ograničenih informacija donosi zaključke o čitavim grupama. Ljudi koji generalizuju negativna iskustva mogu razviti preterani strah ili izbegavanje. Na primer, ako neko ima loše iskustvo s jednim psom, može razviti strah od svih pasa. Prekomerna generalizacija, takođe može sprečiti osobu da primeti razlike i prilike za novo iskustvo, što vodi rigidnosti u razmišljanju i ograničava je pri učenju.
Kognitivna psihologija kaže da je generalizacija deo našeg kognitivnog procesa kada pokušavamo da povežemo nova iskustva sa prethodnim.
Prekomerna generalizacija se često posmatra kao kognitivna distorzija (ceo tekst), gde ljudi izvode preširoke zaključke na osnovu jednog ili dva događaja (npr. „Uvek mi sve pođe po zlu“).
Dakle, generalizacija kao kognitivna distorzija je tendencija da osoba izvede preširoke zaključke na osnovu pojedinačnih iskustava ili ograničenih informacija. Ovaj oblik kognitivne greške može negativno uticati na emocionalno stanje, donošenje odluka i odnose s drugima. Kognitivno-bihejvioralna terapija (KBT) prekomernu generalizaciju prepoznaje kao jedan od čestih oblika disfunkcionalnog razmišljanja.
Ozbiljna pretnja generalizacije nalazi se u pasivnosti. Kada olako iznosimo zaključke, olako nečemu prilazimo ili napuštamo. Treba imati na umu da svako pravilo ima svoje izuzetke, jer tako se čuvamo da upadnemo u zamku generalizacije. Ipak, ljudi koji su joj skloni, mogu da ukazuju na svoje dublje psihološke problematike. Generalizacija im nesvesno postaje izgovor da ne ulažu stvarne napore. S toga, u pogledu među ljudskih odnosa, ona pojedinca onesposobljava da razvija svoje kapacitete ka slušanju i povezivanju sa drugima. Na primer, ako su sve žene ili muškarci isti, zašto bi iz tog stava bilo ko dalje se uplitao i investirao u produbljivanje odnosa. Takva osoba unapred „zna“ šta će se zbiti i kakav je drugi – što bi se rizikovalo. U takvim slučajevima, generalizacija postaje odbrana od života i postaje ozbiljna pretnja za dalji psihološki rast.
Kako izgleda prekomerna generalizacija?
Primena jedinstvenog iskustva na sve situacije: Na osnovu jednog događaja ili iskustva, osoba izvodi univerzalni zaključak. Primer: „Ako sam jednom doživela neuspeh na poslu, sigurno nikada neću biti uspešna.“
Korišćenje apsolutnih termina: Rečenice često uključuju reči poput uvek, nikada, svi, niko. Primer: „Svi muškarci su isti“ ili „Nikada ne radim ništa kako treba.“
Evo šta možete učiniti za sebe se nositi sa ovom distorzijom?
1. Prepoznajte obrasce razmišljanja: Postanite svesni reči koje koristite, poput „uvek“ ili „nikada“, i razmislite da li su te izjave zaista istinite.
2. Tražite dokaze: Postavite sebi pitanje: „Da li postoji primer kada ovo nije bilo tačno?“ Ako kažete: „Nikada ne radim ništa kako treba,“ potražite situacije kada ste bili uspešni.
3. Razvijajte fleksibilnost: Umesto da kažete „Nikada ne uspevam,“ preformulišite u „Ponekad imam izazove, ali uspevam da ih prevaziđem.“
4. Primenite konkretizaciju: Umesto uopštenih zaključaka, analizirajte specifičnu situaciju – šta je tačno pošlo po zlu i zašto?
5.Razvijanje fleksibilnog razmišljanja: Svesnost o tome da razlike postoje i da svaka situacija ili osoba ima specifične karakteristike.
Zakazivanje online psihološkog savetovanja na: vanja4clients@yahoo.com.
Više o zakazivanju termina za analizu snova možete da pročitate ovde.
Za praćenje mojih autorskih postova, priključite se mojoj Facebook stranici ili Instagram profilu.
Psiholog Vanja Orlović • Psihološko savetovanje 
Leave a comment