Mi jesmo ono što činimo, odnosno naše ophođenje prema sebi, svetu i drugima. Naše navike nas oblikuju i u izvesnoj meri definišu putanju života.
Međutim, bilo koje ponašanje je rezultat raznih psiholoških, misaonih i emotivnih elemenata koja su u nama. Nasleđujemo percepciju života, koja nas takođe usmerava ka određenim iskustvima, a naša životna iskustva nas vode do zaključaka kojima se vodimo u svojim ponašanjima.
Dakle, svaki čovek ima svoju unutrašnju logiku, način na koji percipira i emotivno boji svoj unutrašnji i spoljašnji svet.
Ako nam je cilj da idemo ka što autentičnijem životu, odnosno onom koji nam dolazi iz duše, onda ćemo se baviti dubokim propitivanjima te naše unutrašnje logike. Zatrpani smo raznim društvenim i porodičnim očekivanjima, zahtevima, kakvi treba da budemo. Uslovljeni smo da pratimo određene putanje, jer ako mnogo talasamo bivamo odbačeni. Da bismo pripadali, traži se da žrtvujemo i oglušujemo se o glas koji dolazi iz središta.
Motivi našeg ponašanja mogu da budu emocionalno uslovljeni, da činimo i radimo iz osećaja krivice, iz straha od odbacivanja, napuštanja, straha od kazne i td. Kako bismo ih izbegli, prekrajamo se da bismo bili onih dimenzija kocke u koju je potrebno da se uguramo.
Kako smo zadojeni idejom da je sveti gral dobrota, mnogi stvarni motivi ponašanja su proterani iz svesti. Tada čovek iako možda čini dobro, to je puka prezentacija, dok se pravi motivi takvog ponašanja kriju u želji da se ostvari određena slika o sebi. Što se čovek više gradi na takvoj predstavi o sebi, sve mu je teže da sagleda senku u kojoj se krije želja za dominacijom, moći i kontrolom.
Spasitelji koji traže žrtve, večitu decu, o kojima bi se brinuli, jer lakše je umišljati da znamo šta je drugom potrebno, kontrolisati i upravljati, nego se okrenuti sebi i preispitati vlastite potrebe, želje. Ako se večito dete drzne da odraste, tada spasitelj pribegava agresivnom nastupu, pretvara sebe u žrtvu, jer ako ostane bez svoje uloge, ne zna ko je.
Razna zavođenja, predatorska, osvetnička ponašanja, svi ti senoviti delovi koji su proistekli iz zatrpanih emocija, kojima je bilo zabranjeno da ugledaju svetlost dana, kada se projave u svom izopačenom izdanju, ostanemo šokirani, besni, tražimo pravde. Pojedinačno, opet, želimo da verujemo da smo bolji od kolektivnog. Kada možemo da osvestimo vlastite skrivene motive ponašanja, u stanju smo da ih prepoznamo u drugima.
Samo ako idemo u susret sa sobom, možemo da se krećemo i ka stvarnosti. Ona ume da izgleda jezivo mračno, sablasno, ali bez tame nema svetla, lepote postojanja, niti spoznavanja stvarne energije ljubavi.
Tekst pisala: Vanja Orlović, MA psiholog
Ukoliko želite da zakažete online psihološko savetovanje, možete mi pisati: vanja4clients@yahoo.com.
Priključite se mojoj Facebook stranici ili Instagram profilu.
Dobro došli.
Psiholog Vanja Orlović • Psihološko savetovanje 
Leave a comment